Vulkanski turizam je jedan od najstarijih oblika avanturističkog turizma. Svake godine milioni turista posete uspavana grotla, dok se za ekstremniju varijantu, obilaženje aktivnih vulkana čak i u vreme erupcije, odlučuju samo najhrabriji.
Prva asocijacija na vulkanske pejzaže su svakako Havaji. Zapravo, sva ostrva ovog arhipelaga vulkanskog su porekla. Najveće havajsko ostrvo, nazvano Veliko Ostrvo, dom je pet vulkana: Kilauea – najaktivniji vulkan na svetu, Kohala – najstariji ugašeni, Mauna Kea – najviši ugašeni, Hualalai – vulkan koji miruje i Mauna Loa – najveći aktivni vulkan na svetu. Do havajskih vulkana nije teško doći, pa uz samo malo avanturističkog duha možete izbliza gledati slapove lave ili posmatrati jezera živopisnih boja nastala u grotlima uspavanih vulkana. Kao uspomenu sa vulkanskih avantura turisti obično kupuju nakit od vulkanita – poludragog kamena nastalog od okamenjene lave. Poznavaoci smatraju da najvredniji vulkanit potiče upravo od lave havajskih vulkana.
Posle prošlogodišnje erupcije Ejafjadlajekidla, Island je dospeo u top tri. Svega 3% teritorije Islanda pogodno je za život; ostatkom ostrva vladaju vulkani, glečeri i gejziri. Na ledenom i naizgled neprijateljski nastrojenom ostrvu možete uživati u jedinstvenoj lepoti polarne svetlosti, pecanju u rupama u ledu, vožnji po glečerima, iznenadnim erupcijama desetine gejzira i naravno, obilasku nekih od 140 vulkana. Erupcije se dešavaju svake tri godine i izazivaju veliku pažnju turista. Ipak, erupcije velikih vulkana poput Hekle su daleko ozbiljnije i na svaku jaču aktivnost stanovništvo se evakuiše. Naučnici upozoravaju da je Heklina aktivnost nepredvidiva i da turističke posete tom vukanu i u periodu hibernacije treba znatno smanjiti.
Svakako najprijatnije i najbezbednije iznenađenje za turiste je “Plava laguna”. Nedaleko od glavnog grada Rejkjavika u centralnom delu polja lave napravljen je spa centar na otvorenom. Glavni bazen je ispunjen gustom belom vodom temperature 30ºC, koja izvire iz obližnjih geotermalnih izvora. Blato, koje se nalazi na dnu, daje bazenu nestvarnu svetloplavu boju. Nije teško zaključiti da je “Plava laguna” glavna komercijalna atrakcija Islanda.
U Vatrenom pojasu Pacifika na najvećem indonežansom ostrvu Javi takođe postoji mogućnost turističkih obilazaka desetak aktivnih vulkana. Najpoznatiji su Krakatoa i Idžen u zapadnoj Javi, božanski Merapi u centralnom delu, i Bromo u istočnoj Javi. U gustoj pari oko kratera na žućkastom tlu, lokalni rudari vade gromade ohlađenog sumpora i tako zarađuju za život. Za razliku od golih i kamenitih havajskih i isladskih vulkanskih područja, obilazak vatrenih džinova na Javi upotpunjuju zapanjujući pejzaži pirinčanih polja, prašuma i njiva kao i gostoprimstvo stanovnika malih sela koja su načičkana tik uz vulkane. Razlog njihovog nastanjivanja na ovim mestima je izuzetno plodna zemlja na kojoj su moguće čak tri žetve godišnje. Indonežani izuzetno poštuju kult vulkana i ne smatraju da im je život ugrožen. Veruju da njihovu zemlju, satkanu od tri stotine naroda, na okupu drže baš vulkani, jer i sami kažu: “U kog god boga veruješ i kojim god jezikom govoriš – vulkan je iznad tvoje glave”.
Oni su divlji, nepredvidivi, razorni i fascinantni. Ipak, koliko god da nas privlače njihova snaga i lepota, treba imati u vidu da oni nisu uvek prijateljski nastojeni. Vulkani su na ovoj planeti mnogo duže od nas i zaslužuju sve poštovanje i divljenje.
Izvor fotografija: unsplash.com
Tijana Jeremić je student turizma, pasionirani putnik i autor bloga Heels and Voyages by T. Veliki obožavalac štikli, slatkiša, okeana i životinja. Smatra da ljudi kroz putovanja uče o drugima, ali i o sebi.
