U novoj, 5. epizodi Wannabe Blogger Reality Show-a, devojke su prvi put imale prilike da se susretnu sa stručnim žirijem. Do sada su već upoznale Vanju Pantin, a sada su, pored nje, njihov stil ocenjivali i modna urednica magazina “Best Shop”, Irena Jovanović, ali i stalni članovi žirija, Petar Janošević, glavni i odgovorni urednik magazina “Harper’s Bazaar Srbija”, i Marko Nikolić, vlasnik modne agencija Fox i makeup artist.
Nakon što su Vanja i Irena izdvojile najlošiji komad iz kofera svake devojke, žiri je zajedničkim snagama komentarisao njihov stil, analizirajući njihove trenutne autfite, odevne kombinacije sa prvog dana snimanja show-a, ali i najlošiji odevni komad iz garderobera.
Pažnju žirija i najviše polemike ubedljivo je privukao fenomen “fejk” odeće i Zorica Dukovski, kao glavni protagonista ove priče.
U prošloj epizodi Vanja Pantin i Irena Jovanović su najviše vremena provele u analizi baš njenog kofera. Burberry dezen kofera, lažni Burberry šal, “fejk” Hermes majica, i “fake” Celine torba, samo su neki od komada sa kojima smo se suočili u koferu devojke koja je sebe predstavila neopterećenom brendovima i kreatorkom velikog dela svoje odeće.
Žiri je pokušao da objasni našoj takmičarki da je “fejk” odeća nedopustiva kako za modnog blogera, tako i za ljubitelja mode uopšte, ali se učesnica usprotivila ovome, pripisavši sadržaj svog kofera nedostatku novca i specifičnom odnosu prema izboru garderobe.
Verovatno vodeći se stavom o kome smo vam već pisali, da je moda u tankoj vezi sa umetnošću i da se svaki komad može posmatrati kao nečije delo, kao i da nošenjem “fejk” odevnih komada podstižete da proizvodnja odeće postane generički, a ne umetnički čin, žiri je ukazao Zorici na činjenicu da stil ne mora da bude uslovljen nečijim finansijskim stanjem. Jednoglasno mišljenje žirija bilo je da nije neophodno da devojka kupuje skupocene komade velikih brendova, već da se može odlučiti i za neke jeftinije brendove, koji joj mogu ponuditi jednako kvalitetnu i unikatnu garderobu.
Takođe, prisetivši se Zoričine izjave da joj brendovi nisu važni, i da rado samoj sebi kreira odeću, pokušali su da je podstaknu da u budućnosti svoj stil zasniva na tome.
Zorica je, čini se, ostala nepokolebljiva do kraja, što se ogleda i u njenoj reakciji na stavove žirija u samoj epizodi, ali i u njenom blogu “Odbrana Zoričina”, u kome kopiranje odevnih komada pripisuje većini brendova i smatra otklon od “fejk” odeće totemizacijom odevnog predmeta.
Ukoliko modu shvatate kao primenjenu umetnost, svako kopiranje odevnih komada i krivotvorno potpisivanje brendova možete posmatrati kao čin narušavanja autorskih prava. Ukoliko je odeća za vas samo tkanina koju nosite da biste utoplili i pokrili telo, onda je odnos prema kreaciji kao nečijem umetničkom delu zaista nedokučiv, i možete ga posmatrati kao pridodavanje nepostojećih emotivnih slojeva brendovima.
Ono što je nesumnjivo je činjenica da neko ko je odlučio da postane modna blogerka, i da deo svog života posveti fenomenu mode, treba da kao svoj pokretač ima poimanje mode kao umetnosti, a ne samo kao odeće.
Šta vi mislite o tome?
Medijski partneri projekta su: Harper’s Bazaar, Grazia, Naxi Radio, Radio Tri, Srbija Danas, Trend, Cica.
Jasna Stanić
