Ko uzme, možda će se kajati, ko ne uzme, kajaće se sigurno, glasi moto bračnog vilajeta.
Zajednica je dovoljno teška i zahtevna i sa svim mogućim kapacitetima ljubavi, dobrih namera, stabilnosti i porodičnih vrednosti. Ali ljudi se nađu u brakovima i bez bilo kakvog početnog kapitala i opstaju, balansirajući na granici trpeljivosti.
Zbog dece, zbog materijalnih i socijalnih okvira, zbog ideje da moraju da izdrže, dokle god mogu da izdrže.
Istina je da dobro započeti projekti imaju šansu da se dobro nastave.
Bajke o braku su svetlo na kraju tunela, a brak je putovanje tunelom, koji sami osvetljavamo i nastojimo da obezbedimo, kako umemo.
