Razgovarajući sa ljudima, kontam da se mnogi ne sećaju mnogo čega iz detinjstva, a da se ja mnogo bolje sećam davne, nego skorašnje prošlosti.
Neki zajednički događaji, koje neki ljudi pamte, meni su promakli neubeleženi, ali se zato odlično sećam kako me plašila baba Mara, koja me je čuvala kad sam imala dve i tri godine.
Ona nije volela da idem u kupatilo, valjda da se ne bih okliznula na pločice ili da ona ne bi morala za mnom, pa da se oklizne onako krupna i trapava. Baba Mara je volela da sedi i govorila mi je da u kupatilu ima sunđer, što me prilično uznemiravalo, dok uskoro, veštim ispitivanjem roditelja nisam saznala šta je sunđer i čemu služi.
Ukoliko ste roditelj, setite se svog detinjstva. Dugujete to svom detetu
