Koliko smo nepoverljivi i sumnjičavi, toliko trujemo sve svoje odnose i otežavamo slobodan protok energije radosti i prosperiteta – kad nemamo povenja, onda nismo ni iskreni, ni prepušteni, ni posvećeni i koliko god da nam dobro ide, strahujemo da ćemo biti iznevereni, iskorišćeni, odbačeni. I to se odslikava u svim našim odnosima – partnerskim, porodičnim, prijateljskim, poslovnim.
Svi ugovori i garancije, svi potpisi koje možemo staviti i dobiti od drugih na dokumentima koji utvrđuju naše odnose, ne vrede ništa bez poverenja – osim što nas zakonski obavezuju da snosimo posledice, ako se poverenje izneveri. A da li ćemo se zbog toga osećati bolje ako dođe do razvoda braka, ili otkaza, ili kršenja bilo kog ugovora koji treba da reguliše međuljudske odnose?
Poverenje nas neće zaštiti od gubitaka i izneveravanja, ali će nam omogućiti da nesmetano uživamo u prijateljstvu i ljubavi, da neopterećeni negativnim očekivanjima obavljamo svoj posao i da ostvarujemo dobre interakcije sa ljudima, da stičemo nova poznanstva i negujemo stara, da budemo opušteniji i da se više radujemo životu.
Kad poklanjamo svoje poverenje, to ne znači da nismo svesni mogućih komplikacija i povređivanja, nego da biramo da stupimo u neki odnos sa najvećom količinom dobrih vibracija, da budemo otvoreni i „protočni“. Kad nemamo poverenja, onda dižemo gard, držimo štit i ruke su nam zauzete – umesto da ih raširimo u dobrodošlici, spremni da zagrlimo i prigrlimo sve što nam dolazi, mi smo spremni da se branimo, iako nismo napadnuti. Nedostatak poverenja čini da se u svakom odnosu, u svakoj interakciji, osećamo ugroženo i ne dozvoljava nam da negujemo dobre strane tih odnosa i interakcija.
