Uporno pogrešan izbor partnera očigledno nije slučajnost, ili prosto sklonost istom tipu muškaraca – ali, šta ako taj izbor uopšte i nije pogrešan? Tvoja podsvest ti nešto poručuje i traži od tebe da nešto uvidiš i rasvetliš, a ako u tome ne uspevaš, onda se situacija iznova kreira na sličan način – ponovo i ponovo, pruža ti se ista prilika. Po tom mehanizmu, odvija se i sve drugo što ti se stalno vraća i ponavlja u životu, uključujući i snove koje često ili periodično sanjaš po sličnom scenariju.
U odnos ulazimo sa jakim osećanjima i velikim očekivanjima, ali i opterećeni svim ostalim sadržajima, kojih nismo svesni i koji će baš u partnerskom odnosu pronaći idealnu priliku da pohrle ka svesti, kako bismo ih uvideli, shvatili i razrešili. A mi ćemo to doživljavati dramatično, čak tragično i radije ćemo odigravati nesrećnu ljubav, ili ostati u vezi u kojoj nam je relativno udobno, samo da ne moramo više da tragamo – jer tragajući za pravim partnerom, zapravo tragamo za svojim pravim JA, a oni koji najviše mogu da nam pomognu u toj potrazi, jesu naši pogrešni partneri, teške osobe, toksični tipovi, psihopate. Oni su naša ogledala i učitelji.
Kao što u detinjstvu formiramo mnoge druge odbrambene mehanizme i modele ponašanja, tako stvaramo i neki model prema kome u odraslom dobu tražimo partnera, a taj obrazac je nastao zbog potreba i želja koje nisu mogle da budu ostvarene u nekom trenutku, ili nikada nisu ispunjene.
