Ovaj bend zvanično nastaje početkom 2000. godine u Lazarevcu, kada snimaju svoju prvu studijsku pesmu “Da li shvataš”, koja je imala veoma veliki odjek među omladinom. Pesme “Da li shvataš” i “Samo ti” zauzele su prva mesta na radijskim top-listama. Pored muzičkog angažovanja, 4 elementa uključuju se u pokret za borbu protiv droge i za prava omladine u kampanji “Bez droge za ceo život”. Nastupaju širom Srbije, Bosne i Hercegovine, Slovenije i Makedonije. Svoje pesme snimaju u studiju BeatOFsound, čiji je vlasnik i član grupe 4 elementa – Bojan Milutinović.
WANNABE MAGAZINE: Šta poručujete kroz muziku koju stvarate?
4 ELEMENTA: Dosta toga, ali najbitnije je da ostaneš zdrav u duhu i glavi, da se izboriš za svoje mesto i svojih pet minuta na ovom mestu u ovom vremenu, koliko god je to moguće. Pokloni pažnju onome što te zaista čini srećnim i pravim, iskrenim rečima, jer od lažnih priča nema ‘leba. One loše stvari ostavi iza sebe, moraš ostati pozitivan i spreman da se izboriš sa još isto toliko loših stvari koje te čekaju na životnom putu. Ne dozvoli da te brine ljubav, jer ona “brine” ceo svet, tako da ćeš u životu dosta brinuti zbog nje.
Svojim pesmama poručuju da pažnju treba poklanjati samo stvarima koje nas čine srećnim i pravim, iskrenim rečima
Iako “znalci” smatraju da se kroz hip-hop propagira nasilje, droga, život na ulici, vi pokazujete drugačije viđenje. Objasnite nam kako vidite sve to?
Hip-hop, rep, sve što ide uz to jeste jedna glasna reč bunta. Ti “znalci” nemaju pojma. Nekad je to način da se iskaže realno, satirično, imaginarno, pozitivno ili negativno stanje onog ko o tome piše, govori, repuje itd. Pogotovo danas, kada imamo mnogo načina i stilova pisanja/govora da se u muzici iznese sve i svašta. Veći deo naših “saigrača” izražava se upravo tako, preko nasilja, droge, života na ulici i slično. A to nije uvek tako. Retko kad je tako.
Ako si u hip-hop muzici, ili ako si “reper, brate”, ne mora da znači da živiš u urgentnom, ili da si inspektor za krvne delikte i narkomaniju, ili da si krimos sa najvećim pištoljem, ili da su te roditelji izbacili sa gajbe dok si snimao prvu pesmu, što samim tim znači da ne moraš samo o takvim stvarima da pišeš, pogotovo ako ti se te stvari nisu desile. Isto važi i za ljubav. Mnogo toga mora da prođe da bi neko naučio šta je ljubav, ljubav nikada nije istražena do kraja, nikada je niko nije video ili obrazložio. To je samo izraz, samo reč kojom definišemo skup emocija koje osećamo prema nekome. A pesme koje žele da dokažu ili objasne ljubav, stare su koliko i čovečanstvo.
Mi smo usvojili jedan pravi hip-hop način, oldschool, proveren recept. Idemo linijom iskrenosti, zabave i humora, borbenom linijom onda kada je to potrebno, uglavnom, sve su to već dobro utabani putevi, mi ih prolazimo čisto iz zadovoljstva, držeći sve elemente na okupu. A i pogledi se više otvaraju kada kreneš ispočetka nego kad odjednom upadneš u razradu događaja (izletiš u prvi plan sa pištoljima, novcem i svom propratnom opremom).
Pesma “Biće bolje”:
Kada smo već pomenuli vaše viđenje, može li “Bez droge za život ceo” da bude dokaz upravo izrečenog? O čemu se, zapravo, radi? Kakvo je stanje i svest mladih u Lazarevcu kada želite da im prenesete ovu poruku?
Da, upravo! Na snimanju prvog video-spota za pesmu “Samo ti” hteli smo da objedinimo sve to o čemu se u pesmi govori. Naša i tuđa unutrašnja borba, borba za svaku godinu rada, za svaki sekund koji je izgubljen na životne probleme, nervozu, tugu, kajanje itd. Mnogo mladih u Lazarevcu potonulo je usled lošeg uticaja društva ili nezadovoljstva, problema i sl. Jedna gospođa nam je rekla da se njen sin izlečio zahvaljujući našim pesmama, našom porukom.
Super je kad vam neko, pogotovo roditelj, prizna tako nešto! Mi joj se i ovim putem zahvaljujemo. Ona nas je uputila na kampanju “Bez droge za život ceo”. Volonteri zaposleni u nevladinoj organizaciji bili su presrećni da nam budu sponzori da bi mogli i medijski da objedine celu stvar i da mi zajedno sa njima spasimo šta se spasiti može. Dobili smo mnogo pohvala i zahvalnica za taj potez. I želimo, takođe, da se zahvalimo svima koji su nam pomogli da ostvarimo celu zamisao, svima onima koji nas slušaju i gledaju. Hvala!
Uvek spremni za borbu
Spot za pesmu “Samo ti”:
Ne odbijate pozive, nastupali ste širom Srbije, Bosne i Hercegovine, Slovenije i Makedonije. Koji su vaši najznačajniji nastupi i gde vas je publika najbolje dočekala?
Za nas je svaki nastup, njegova organizacija i sva ta euforija, poseban na svoj način. Ne sećam se kad smo izašli sa nekog nastupa nezadovoljni. Ako baš moramo da izdvojimo neki, po nekoj rang listi, neka bude ovako: naša promocija albuma, nastup u Brčkom i nastup na festivalu “Svi kao 1”. Prvi – zato što je to za nas bilo pravo pravcato zezanje u našem stilu. Drugi – jer smo prvi put na “stranom” terenu oduševili publiku. Treći – zato što smo imali čast da prvi put učestvujemo na prvom pravom srpskom hip-hop festivalu. Želimo da se zahvalimo i publici i našim organizatorima koji su nas domaćinski ugostili na svakom nastupu. Hvala svima!
Na hip-hop festivalu "Svi kao 1"
Prvi album izlazi 10 godina od osnivanja benda. Na albumu sarađujete sa poznatim MC-jevima (solistima) i bendovima, od kojih su neki bili i u SKC-u na promociji albuma, koji nije prošao nezapažen. Zašto su baš vama dali šansu?
Strah te uhvati kada se okreneš oko sebe i vidiš koliko su ljudi sujetni. Kad smo razmišljali sa kime bi bilo super da ostvarimo prvu saradnju, na pamet nam je pao Juice. Pitali smo neke poznanike za kontakt, neku preporuku, savet, i dobijali smo odgovore kao da smo pitali za samog Hanibala, Trboseka ili Hanibala Trboseka. Na kvadrat. Na kraju smo rešili da sami kontaktiramo Juicea i sve se završilo tako što nas Ivan isto toliko poštuje koliko i mi njega, voli našu šašavu publiku i priznaje da nije skoro video toliko adrenalina. Isto je i sa drugim solistima i bendovima. Neki od njih nisu pristajali na svakakve ponude, ali su se u našem slučaju predomislili i priznali da im nije svejedno sa kime će da rade. Nije im svejedno šta i kako će da snime. Na kraju sledi međusobno poštovanje i obostrana preporuka.
Juice, Sha, Coyote (Eyesburn), Voodoo Popeye, Ajs Nigrutin, M.A.X., L3_0 ekipa, SFRJ bend, svima hvala što ste pristali da učestvujete i da gostujete na našem prvom albumu. Sada, posle tri godine, još uvek smo u kontaktu, družimo se, sarađujemo i sa još više poznatih imena nego ranije. Neka “druženja” uskoro ćete čuti.
Prvi album "Elementarna nepogoda"
“Sve pesme su moja deca”, neko je jednom rekao. Da li bi neku izdvojio, a koju publika baš traži da čuje?
O, teško, teško. Svaka od tih pesama nastala je u posebnim uslovima, zato je teško izdvojiti neku. Izdvojićemo samo pesmu “Šabani, dršte de!”, jer je to publici najinteresantnije da sluša, kako oni kažu: “Ne verujem šta slušam!” Pesma sa kojom smo popili dosta kritika, i jedni smo od prvih (posle Bore Čorbe) koji su napravili poduhvat takve vrste u domaćoj muzici.
Krajem 2010. godine izbacujete singl “Ne mogu da zaboravim devedesete” u saradnji sa grupama CYA i May Day. Kako je nastao i kako se završio taj poduhvat? Približi nam iz svog ugla značenje stihova “Ne mogu da zaboravim… Zašto ih u zaborav ne odnesete?”.
Mi smo krenuli da pišemo pesmu “Devedesete” u nameri da mlađoj publici skrenemo pažnju na to koliko neke stvari o kojima ne znaš mnogo mogu da budu loše. Ima dobrih stvari u tim devedesetim, jedna od njih jeste da smo opstali (nekako), i možemo da se zahvalimo Bogu za to što su sa nama oni koje volimo i do kojih nam je stalo. Mnogi se neće vratiti iz tih devedesetih. Neko se dosetio da ih vrati, u fazonu “To je kul, vraćaj to nazad!”, ali osim mode, muzike i nekih kultnih stvari, više nema ničeg toliko vrednog pažnje. Mladima se sviđa taj pojam slobodnog, razbojničkog, navalentnog ponašanja, koje retko ko danas može da ispolji na način na koji se ispoljavalo u to vreme. Da se razumemo, devedesete su u Americi bile zlatno doba za sve muzičke pravce, pogotovo za hip-hop i rep. U Srbiji, pored muzike, pamtimo te godine na neki svoj način.
Odatle je i krenula prva ideja za refren, pa same stihove objašnjavamo tako: “Mi ne zaboravljamo, ali ne morate nas podsećati. Nosite vaše sećanje odavde.” Za tako jaku poruku trebao nam je neko iz tog vremena, neko ko može da opravda te reči – Nenad Jovanović a.k.a. Shone May Day, jedan od lepših glasova Jugoslavije, koji nas je ostavio bez reči na demo-snimku i u gluvoj sobi za vreme snimanja.
Ostavio nas je bez reči i davne 1996. godine u Gruovoj pesmi “Srce”. Da upotpunimo celu invaziju na mlade mozgove i da vratimo flashback na pravu stvar, sinula nam je CYA. “Sam protiv svih”, nešto što nismo zaboravili, a što nam je pomoglo da prebrodimo sve teške situacije devedesetih. Marko i Marko rado su pristali da sarađuju. Na snimanju su izmotali veliki papir sa napisanim tekstom za našu pesmu (nismo znali kako će glasiti njihov tekst pre snimanja), i tek kada smo drugi put čuli master verziju, shvatili smo da imamo ogromnu pomoć. Svima želimo da se zahvalimo na saradnji! Hvala!
Na kraju smo sve zapečatili sjajnim video-spotom, i želimo da se zahvalimo celoj ekipi koja nam je pomogla da ga što pre gledamo na internetu i malim ekranima.
Spot za pesmu “Ne mogu da zaboravim devedesete”:
Iva Lekić voli podjednako da komplikuje i pojednostavlja, čvrsto veruje svom instinktu i ne daje obećanja, jer zaboravlja… Ima skoro savršen odbrambeni mehanizam protiv primitivnih oblika života koji nas okružuju. I dalje ne zna šta će biti kad poraste.
