Seriju “Lisice“, koju smo voleli, gledali smo zahvaljujući Ani Rodić, koja je napisala scenario za nju. Međutim, ova beogradska autorka poznata je i po svojim knjigama “Momci iz kraja“, “Sebi samoj“, “Korenje“, kao i “Lisice“, koja predstavlja svojevrsni epilog istoimene serije. Ovih dana je promovisala najnoviju zbirku priča upečatljivog naziva “Ubistvo, misterija, ljubav, avantura, reklama“. O ovom delu, kao i o njenom dosadašnjem stvaralaštvu, razgovarali smo sa ovom književnicom.
WANNABE MAGAZINE: Veoma neobičan spoj tema ste povezali u vašoj novoj zbirci priča. Jel možemo da pretpostavimo da kroz sve njih oslikavate sadašnjicu u kojoj živimo?
ANA RODIĆ: Pa da. Apsolutno. Roman po svojoj strukturi treba da bude stilski ujednačen, kada je zbirka priča u pitanju, naravno da treba da ima jasan ritam i da se drži kao celina, međutim zbirka sama po sebi otvara mogućnost da se poigraš sa formom i stilovima. A to je neodoljivo privlačno. Ono što sam ja pokušala da postignem u ovoj zbirci je da priče “provozaju” čitaoca, da mu bude zanimljivo i drugačije, kako ide iz priče u priču. Kao rolerkoster, ali neki koji te radi više na zanimljivo, a manje na brzinu.
Da li sebe smatrate “multimedijalnim književnikom”, s’ obzirom na to da u svoje knjige uvodite i fotografiju. Jel one pomažu u doživljavanju pročitanog?
Pa to je više neki eksperiment bio… volim da eksperimentišem pa tamo gde sam osećala da ima prostora i da bi fotografije mogle da „igraju“ u kontekstu priče, to sam uradila. Ne bi bilo dobro da pomažu razumevanju, to bi možda onda te knjige karakterisalo kao neke „slikovnice“ za odrasle.
Sa druge strane imala sam relativno skoro performans koji se može videti na anarodic.wix.com Pre nekoliko godina sam radila izložbu sa Tamarom Miodragović, tako da pisana reč nije jedini prostor koji otvaram da bih ispričala priču. Sa kuratorkama iz Londona, početkom jeseni sam završila projekat MY DIGITAL ME
Maja Uzelac i Luna Lu su vašu prozu, na promociji knjige, okarakterisale kao toliko autentičnu, da je jedna od njih izjavila da je to jednostavno anarodić, kao brend. Koje su odlike tog “brenda”?
Pa… njih dve su kroz svoje recenzije prilično jasno napravile presek, ne bih da ja to dodatno objašnjavam. A meni se to jako sviđa.
Zašto ne volite da se serija “Lisice”, za koju ste napisali scenario, upoređuje sa serijom “Seks i grad”? Mislite li da je ta ženska sloboda, koju i jedna i druga propagiraju, ono što ih vezuje?
Mislim da je “Seks i grad” super, “Lisice” sam pozvana da pišem kada je tadašnji urednik Komune pročitao moju drugu knjigu i predložio da izvučemo jednu od priča iz knjige “Sebi samoj“. Dakle, ja nisam pisala srpsku verziju “Seks i grada”, niti bih pristala da radim tako nešto glupo, to je jedino što me je nerviralo…
Neobično je to da ste nakon serije, napisali knjigu koja je nastala na osnovu scenarija, a zapravo je epilog priče o “Lisicama”. Da li ste to uradili osećajući da serija nije imala adekvatan kraj i da ste, na neki način, ostali dužni publici?
Ne , to sam planirala od samog početka… kako bi bilo da napišem seriju čiji će se epilog naći u knjizi, bilo mi je zanimljivo da eksperimentišem sa medijima.
Najavljivali ste još jedan scenario, da li ćemo u skorijoj budućnosti imati prilike da gledamo neku novu seriju, ili možda film?
U pripremama smo za snimanje filma po prvoj priči iz aktuelne knjige. Rediteljka Tamara Drakulić planira snimanje početkom maja.
Kako doživljavate svoj posao u marketinškoj agenciji? Da li vam je dovoljno kreativan i inspirativan?
Trenutno da.
Da li ste već počeli da pišete sledeću knjigu?
Naravno. Planiram da je završim krajem sledeće godine i da je objavim krajem proleća.
Fotografija: Dragan Asanov
