Bend Barock okupio je četvoricu mladih i talentovanih prijatelja iz Beograda 2002. godine. Od tada, postava se malo menjala, ali ostali su verni bendu Deep Purple kao bendu čije pesme sviraju već skoro devet godina. Jovan Matković, Ivan Krnić, Voin Dautović i Andreja Hristić, sadašnji članovi ovog benda, za Wannabe Magazine pričaju o svojim počecima u svetu muzike, uticaju benda Deep Purple, srpskoj muzičkoj sceni i “probijanju” u taj svet, i na kraju vas pozivaju na svirku u klub Ciklon 13. jula i poklanjaju 10 karata našim čitaocima.
WANNABE MAGAZINE: Za početak, predstavite se čitaocima.
BAROCK: Mi smo bend Barock, postojimo od 2002. godine, kada su bend osnovali Jovan Matković i Ivan Krnić. Krenuli smo da sviramo u osnovnoj školi kao Deep Purple cover bend, i to se nije menjalo u narednih 10 godina. Na početku smo imali privilegiju da sviramo sa poznatim rok muzičarem Branislavom Marušićem Čuturom, gostovali smo u raznim emisijama, između ostalog na Studiju B, na rok festivalima u Prijepolju, Domu omladine i raznim beogradskim rok klubovima i gimnazijama, humanitarnim svirkama i slično. Osim toga, imali smo priliku i da sviramo sa velikim srpskim rok bendom Fuzz Box.
Postava se menjala, a trenutni sastav benda je: Jovan Matković (gitara+vokal), Ivan Krnić (gitara+vokal), Voin Dautović (bas gitara) i Andreja Hristić (bubanj).
Kako ste počeli da se bavite muzikom?
IVAN I JOVAN: S obzirom na to da se naši očevi druže i obojica sviraju gitare, nas dvojica smo, ugledajući se na njih, počeli da se interesujemo i i sami počeli da sviramo. Prva pesma koju smo obojica naučili da sviramo je “Smoke on the Water” – Deep Purple.
VOIN: Jovan i ja smo se slučajno našli na času muzičkog, čiji je gost bio jedan profesor klarineta. Jovan je nastavio da svira gitaru i predložio mi da pokušam da naučim da sviram saksofon. Posle nekog vremena, bendu je postao potreban basista. Tri meseca kasnije upisao sam MŠ Stanković, odsek kontrabas, i tako sam krenuo da sviram bas i ušao u bend.
ANDREJA: Počeo sam da se bavim muzikom u ranom detinjstvu – u drugom razredu osnovne škole – kada sam upisao klavir u MŠ Mokranjac. U to vreme me muzika nije mnogo zanimala – više sam se interesovao za sport – ali nakon završetka niže muzičke škole postala mi je važnija od sporta. Upisao sam džez i nastavio da se ozbiljno bavim muzikom. Za bend Deep Purple zainteresovao me je Jovan. Naime, njihovom bendu bio je potreban klavijaturista, počeo sam da ih slušam, sviram, i na kraju se 2004. godine priključio bendu. Međutim, u bendu trenutno sviram bubnjar. Prvobitni bubnjar benda, Željko Despić, je nakon osam godina sviranja bubnja u bendu odlučio da svoju karijeru nastavi u drugim žanrovima – drugim bendovima. Tako sam ja postao bubnjar.
Šta sve svaki od vas svira?
VOIN: Sviram klasični kontrabas i bas gitaru.
JOVAN: Gitaru, i odskora klasičnu gitaru.
ANDREJA: Prvi instrument mi je klavir, a osim njega bubanj i gitaru.
IVAN: Gitara, bas gitara i bubanj.
Kako ste odlučili da postanete tribute to Deep Purple bend?
Na to su najviše uticali naši roditelji. Od detinjstva slušamo rok muziku, od koje nas je Deep Purple najviše zainteresovao i inspirisao. Od benda Deep Purple najviše su nas inspirisali albumi “Burn” i “Stormbringer”, sa postavom Dejvida Koverdejla (David Coverdale) i Glena Hjuza (Glenn Hughes).
Kako je to izgledalo na samom početku?
Na početku nismo imali svoj studio i mučili su nas loši uslovi i nezahvalna mesta za sviranje – svirali smo u podrumima, po kućama i bilo je jako teško. Danas je malo drugačije jer imamo svoj studio u kome možemo da imamo probe kad god hoćemo.
Šta za vas znači “probiti se” u svetu muzike? Šta je potrebno za to u Srbiji?
U Srbiji ili imaš pare, ili sviraš rok. Ipak, nama nije u interesu da sviramo bilo šta kako bismo postali popularniji ili zaradili novac, već da sviramo ono što sami želimo – muziku koju i sami slušamo, poštujemo i u kojoj uživamo, a ne čistu “komercijalu”. Da bi se bend probio u Srbiji, potrebno je napraviti dobar album, ali to nije dovoljno. Čini se da je bitnije imati dobrog izdavača, što je u ovoj zemlji teško izvodljivo.
Kakvo je trenutno stanje muzičke scene u Srbiji? Kojim putem mogu da pođu mladi i talentovani ljudi koji se njome bave?
Stanje je jako loše zbog teških uslova i muzičke nepismenosti našeg naroda. Nekolicina pokušava da ga popravi stvarajući nešto novo, ali zbog nedostatka muzičkog znanja i želje da se svira zbog same muzike i nedostatka posvećenosti oni ne uspevaju. Što se muzičara tiče, uglavnom dobri muzičari u Srbiji, koji čak privatno vole i sviraju rok muziku, na kraju završe u turbo folku zbog novca.
Planirate li da živite od muzike ili će vam ona ubuduće biti samo hobi?
VOIN: Neki ljudi, poput mene, moraju da završe dva različita fakulteta ne bi li bili u mogućnosti da jednog dana sviraju ono što žele, a uz to imaju sigurne prihode.
Voleli bismo da živimo od muzike, jer se njome bavimo godinama i ona je za nas nešto u čemu uživamo i čime bismo zaista voleli da se bavimo. To jeste teško, ali ćemo dati sve od sebe da to sebi omogućimo.
Koji su vaši planovi za budućnost?
Ma ne znamo ni šta će se desiti u bližoj budućnosti, a kamoli u daljoj.
Je l’ možemo da očekujemo neke autorske pesme?
Imamo puno, puno ideja koje uskoro planiramo i da realizujemo.
Koju muziku slušate, svirate i cenite osim Deep Purple-a?
Pored benda Deep Purple, obrađivali smo i bendove poput Smaka, Whitesnake-a, zatim muziku Džimija Hendriksa (Jimi Hendrix), Erika Kleptona (Eric Clapton), Rainbow…
ANDREJA: Sviram i studiram džez muziku. Gajim interesovanje prema raznim stilovima, poput be bop-a, hard bop-a, fusion-a…
VOIN: Bavim se klasičnom muzikom, pokušavam da učim i džez muziku (najveći uticaj ima Dexter Gordon), a najviše slušam Radomira Mihajlovića Točka, ali i sve od bečkih klasičara preko impresionista, rag time-a, swing-a, be bop-a, hard bop-a, i moderan džez…
JOVAN: Najviše sam se zainteresovao za muziku Radomira Mihajlovića Točka – on me je naterao da volim muziku. Dugo godina sam išao kod njega na časove. Trenutno studiram džez gitaru, a u poslednje vreme idem i na časove klasične gitare. Slušam fusion, a najviše volim Oz Noja (Oz Noy) i Vejna Kranca (Wayne Krantz).
IVAN: Od rođenja me je otac drogirao Rolingstonsima, a kasnije sam se opredelio za drugu vrstu muzike, i tada sam počeo da sviram u Barock-u. Kasnije sam razvio “tvrđi” ukus, počeo da slušam metal, a omiljeni bend mi je Avenged Sevenfold.
Dejana Knežević voli knjige (one opipljive), crnu boju i Avenged Sevenfold; Behemota, kafu i McQueen-a. “I am sick of lovable people, somehow they are all a lie.” (D. H. Lawrence)
