Želja za stvaranjem kvalitetne muzike stvorila je najuticajniji beogradski punk rock bend – Tea Break, koji ove godine slavi 10 godina postojanja. Bend koji potpisuje više CD i EP izdanja, od 5. jula fanovima poklanja besplatan download novog albuma “Second Hand Hero“ na regionalnom MTV sajtu.
Ekskluzivno za Wannabe Magazine, Cookie, bubnjar ovog benda, odgovara na pitanja o stanju na muzičkoj sceni i novom albumu i njihovim svirkama (sviraju kao predgrupa Slash-u 31. jula u Areni i na Kulpin Fest-u u subotu 23. jula).
WANNABE MAGAZINE: Prošlo je 10 godina od vašeg osnivanja. Koliko se stvari promenilo u bendu i uopšte na sceni?
COOKIE (TEA BREAK): Ja zapravo i nisam u bendu od samog početka, međutim, znam da se puno toga promenilo od 2001. Kada se setim tog perioda, nekako imam utisak da je bilo mnogo više gitarskih bendova i sluha za tu vrstu muzike u medijima. Naročito je bila zastupljena ova “naša” gitarska scena, koju su činili bendovi poput Goblina, Atheist Rapa, Six Pack-a, Discorda, Sunshine-a, Eyesburn-a i drugih. Sećam se da je, recimo, bilo moguće da jedan Doghouse, punk rock bend slične orijentacije kao Tea Break, rasproda beogradski Dom omladine.
Nakon tog perioda, sve je nekako stalo i mediji su se naprasno okrenuli drugim “komercijalnijim” sadržajima, a bendovi su se okrenuli Internetu i alternativnim promotivnim metodama koristeći socijalne mreže. Bendovi su bili primorani da se, pored stvaranja muzike, bave i svim propratnim poslovima oko benda, kao što je promocija, booking, dizajn, audio/video produkcija. Suštinski, opstali su bendovi koji su mogli da se prilagode, a da pri tome ne izgube sebe u moru stvari koje najmanje imaju veze sa samim kreativnim procesom stvaranja muzike.
Sama činjenica da smo kao bend shvatili da je to nešto što je prosto obavezno i mora da se završi, kao i da se u tome snalazimo, za mene je najveći uspeh.
Da li je vaša pobeda na beogradskom GBOB-u uticala na vaše dalje stvaranje?
GBOB je bio pokušaj da se napravi nešto više i našom muzikom izađe van okvira naše zemlje. Stekli smo odredjeni uvid u to kako stvari funkcionišu u pogledu muzičke industrije u inostranstvu i imali smo priliku da delimo binu sa bendovima iz tridesetak zemalja sirom sveta. Dosta smo naučili kroz iskustvo oko GBOB-a, ali nisam siguran da nas je to iskustvo promenilo u nekom značajnom smislu. Trebalo bi napomenuti da se finale GBOB-a održavalo u Londonu. Te godine kada smo se mi takmičili, glavnu nagradu je osvojio klasičan brit-pop bend. Da je te godine finale organizovano u SAD-u, pitanje je da li bismo se ikada vratili sa tog finala…. (smeh)
Gde se u Beogradu može naći kvalitetna muzika mladih bendova? Šta bi trebalo da se promeni da bi kvalitetni bendovi izašli iz andergraunda?
Postoje mesta u gradu, mali klubovi, gde se redovno održavaju koncerti raznih muzičkih žanrova. Kreativnih mladih ljudi i bendova ima, međutim, izostaje podrška medija sa jedne strane i institucija iz kulture. Bendovi će imati priliku da izađu iz andergraunda, naravno ukoliko to žele i kada se loš i neprikladan sadržaj sa medija zameni kvalitetnijim i kulturnijim. To će se dogoditi, međutim, to je dugotrajan proces.
Da možete da svirate sa nekim od svetskih bendova, sa kim biste rado radili?
Ne znam za ostale iz benda, ali ja bih voleo da sviram sa bendovima Foo Fighters ili Pearl Jam. Prvi bend je jedan od najboljih bendova današnjice, naročito u koncertnom smislu, dok je je drugi bend moj favorit iz detinjstva. Tea Break je prošao kroz razne faze u dosadašnjem radu, ali ako posmatramo sam muzički pravac kojim se bavimo, recimo da bismo voleli da nastupimo sa bendom Bad Religion koji je nastupao na EXIT festivalu ili bendom Rise Against.
Koja svirka vam je ostala u sećanju?
U startu mislim da ostatak ekipe pamti mnogo odličnih koncerata iz perioda pre nego što sam ja ušao u bend (2007), a lično se dvoumim između dva koncerta. Prvi je nastup u Sofiji pre nekoliko godina, gde je atmosfera bila odlična, koncert rasprodat i imao sam utisak da je posle našeg nastupa samo pearcing ostao na podu koncertne sale, u kratkim crtama – totalna ludnica. Drugi nastup je u Kragujevcu sa bendom Izolanti. To je specifičan koncert jer su se poklopile sve loše stvari koje su mogle da se dogode (provala oblaka, loše izreklamiran koncert…). Međutim, nastup je bio poseban jer smo rešili da po svaku cenu razbijemo maler i da tih, ukupno 17 ljudi, doživi vrhunski koncert. Svi smo svirali kao da nam je poslednji koncert u životu, a ja sam uspeo da, svirajući bubanj, iščasim sebi rame. Ni dan-danas mi nije jasno kako…
Šta fanovi mogu da očekuju od novog albuma? Zbog čega baš naziv “Second Hand Hero”?
Iako je ime za album “Second Hand Hero” smislio Igor imajući u vidu istrošene superheroje, posrtanje modernog društva u svakom pogledu i slično (bavimo se dosta tom tematikom kroz tekstove pesama na albumu), ja ipak imam ličnu interpretaciju istog. Moji heroji su moji prijatelji iz drugih bendova. Svi mi povremeno gubimo kompas u životu i potcenjujemo sebe zbog svega što nam se dešava, ali najbitnije je da ne zaboravimo ko smo i zasto smo uopšte ovde u ovom trenutku. Svaki pojedinac nosi težinu i svako može biti heroj ukoliko postupa ispravno. Za mene je ovaj album, kroz svoj sadržaj, jasna poruka da svi imamo izbor i da se svojim radom borimo za prave stvari.
Jelena Vorkapić živi život rokenrola, iako se prima na elektroniku i hip-hop. Mnogo voli Quentin Tarantina, domaću kafu i caffe latte, Lucky Strike, festivale, filmove, fotoaparate, da razmišlja britanskim akcentom, manekenke sa harizmom, geekove i vesele ljude.
