Verovali ili ne, u klubovima se ne slušaju samo narodnjaci i house muzika – sve je više živih rock nastupa i novih bendova na našoj muzičkoj sceni. Jedan od njih jeste bend “Drugi Format” iz Novog Sada, koji čine talentovani i obrazovani muzičari: Nikola V. Franeta Franja, Dejan Zec, Predrag Lazić, Nebojša Zec, Nikola Vučetić i Dejan Antić. Rock kao inspiracija, rock kao način života – muzička scena u Srbiji ima pojačanje.
WANNABE MAGAZINE: Od osnivanja benda “Drugi Format” nije prošlo mnogo vremena – u januaru 2010. ste oformili svoj muzički sastav. Kako je sve počelo?
Nebojša: Početkom te 2010. Nikola me je pozvao i pitao da li bih učestvovao u stvaranju novog rock benda sa još četvoricom momaka. S obzirom na postavu benda koju sačinjavaju kvalitetni i iskusni muzičari, odmah sam prihvatio poziv.
Zbog čega naziv “Drugi Format”?
Nikola: Naš prethodni bubnjar Igor je došao na ideju za ime. Samo ime treba da pošalje poruku da smo drugačiji: “Drugi” kao drugačiji, a ne kao broj.
Nebojša: Sećam se da je bend dobio naziv vrlo brzo nakon osnivanja, i prihvaćen je od strane svih članova. Shvatili smo da ovaj naziv benda vrlo dobro oslikava našu želju da unesemo nešto novo na muzičku scenu.
Za rock’n’roll je svojevremeno Elvis Prisli govorio: “Rock’n’roll music, if you like it, if you feel it, you can’t help but move to it. That’s what happens to me. I can’t help it.” Kada ste se vi prvi put sreli sa rock muzikom i kako biste je definisali?
Nikola: Još u ranom detinjstvu sam otkrio ljubav prema rock-u i heavy metal-u, i ta ljubav iz dana u dan je sve veća. Energija, stav, posvećenost, povezanost i sve to što prati rokersku zajednicu je nesto što je teško opisati rečima. Ili živiš rock’n’roll ili ne znaš šta je to, i sve to što ide uz rock muzičare, legendarno Sex & rock’n’roll pravilo.
Nebojša: Pretpostavljam da sam se sa rock muzikom prvi put susreo čim su me doneli kući iz porodilišta, jer se rock muzika u našoj kući slušala po ceo dan. Odrastao sam uz Stounse, “AC-DC”, “Kiss”, “Deep Purple”, “Pink Floyd”, itd. Sećam se da sam često slušao radio pre ili posle škole, pokušavajući da pomoću kasetofona snimim pesme koje su se u to vreme puštale. Nije bilo Interneta i Youtube-a i te snimljene pesme sam posle slušao na walkman-u sve dok ne istrošim sve baterije koje sam mogao da pronađem u stanu. Rock’n’Roll je način života i svaki pokušaj definisanja i stavljanja rock muzike u određeni okvir je uzaludan.
Kako biste definisali muzičku scenu u Srbiji danas i kako je vidite za deset godina?
Nikola: Mnogo je dobrih bendova, kojima je potrebno samo više medijske pažnje, ali nažalost ne vidim u skorijoj budućnosti da će se išta promeniti – nekome očigledno odgovara masakriranje svakog vida kulture u ovoj zemlji. Kada sistem vrednosti bude ponovo vraćen bar u granice normale, vidim i prosperitet naše muzičke scene. Za deset godina? Mi na punoj “Marakani”!
Nebojša: Danas, u 21. veku, kada su muzički instrumenti i tehnologija pristupačniji nego ikada, logično je da muzičko tržište bude preplavljeno ogromnom količinom nove muzike. Takva je situacija i u našoj zemlji, ali nažalost kvantitet muzike nije praćen i kvalitetom. Zahvaljujući Internetu, danas svako može da prezentuje svoju muziku, ali se ne može očekivati od publike da prihvati sve što se plasira. Ne verujem da će se stvari po tom pitanju mnogo promeniti u narednom periodu, ali se nadam da će ovakva situacija naterati bendove da vrednije i kvalitetnije rade i da na taj način traže izlaz iz celokupnog sivila.
Poznato je da su klubovi širom Srbije prepuni kada govorimo o komercijalnoj domaćoj ali i house muzici. U kolikom broju publika posećuje mesta na kojima se svira rock?
Nikola: U zadovoljavajućem broju. Ljudi bi bili iznenađeni koliko ima rocker-a, koji pod uticajem našeg društva ne odaju taj utisak na prvi pogled. Odelo ne čini čoveka.
Nebojša: Mišljenja sam da za svakog treba da ima po nešto. Činjenica je da mnogo ljudi i dalje voli i sluša rock, ali na žalost (sa izuzetkom Beograda) jako je malo rock mesta na kojima se održavaju kvalitetne svirke. Čak i na mestima na kojima se svira rock, većina bendova vrti istih 50-ak obrada i postaje zamorno ići po svirkama i slušati hiljadu i prvu obradu “mornara” i “kap po kap”. Nažalost i gazde klubova doprinose tome jer traže brzu zaradu i očekuju od bendova da prave “opštenarodno veselje” po cenu da zaluta i po koja “ćirilica”, na taj način zatvarajući vrata kvalitetnim mladim rock bendovima.
Da li imate uzore, i ako ih imate zbog čega ih najviše cenite?
Nikola: Naravno. Jednostavno, neko je nepisano pravilo imati uzore, idole, malo naučite od ovog, malo od onog, i sve to vodi ka kreiraju jedinstvenog stila. Kao svog najvećeg uzora vidim Ričija Samboru (Richie Sambora) iz benda “Bon Jovi”. Da nije njih verovatno se ne bih ni bavio muzikom, oni su moja najveća inspiracija.
Nebojša: U životu treba imati uzore, ljude koji su svojim radom i zalaganjem postigli izuzetne rezultate u oblastima kojima se bave. Uzori ne moraju biti iz vaše branše već su oni tu da vas motivišu i podsećaju da se vredan rad isplati, bilo da su oni naučnici, muzičari, sportisti, itd.
Kako izgleda vaše pripremanje za koncerte i svirke?
Nikola: Uglavnom je naporno, puno se rada i truda tu ulaže. Ali na kraju dana, zbog tog osećaja kad si na bini, te razmene energije i emocija sve se isplati. To je osećaj koji je teško opisati, nezamenjljiv.
Nebojša: Priprema se sastoji od sati i sati uvežbavanja pesama za nastup. Pred sam nastup se priprema i proverava oprema. Naravno kad izađete na binu zaboravite na sve muke oko nošenja opreme, uvežbavanja pesama, pokidanih žica. Nema povratka, Rock’n’Roll voz je pokrenut.
Kojom numerom najčešće otvarate nastup?
Nikola: Zavisno od toga kakva je svirka ili koncert u pitanju. Uglavnom volimo da otvaramo pesmom “The Wicker Man”, benda “Iron Maiden”. Ogromna količina pozitivne energije se u momentu stvori u nama dok sviramo tu pesmu.
Koliko izlazite u susret publici kada su u pitanju muzičke želje?
Nikola: Maksimalno koliko smo u mogućnosti. Fanovi su ustvari oni koji najvažniji u celoj priči, njih će bez nas uvek biti, nas bez njih – teško.
Nebojša: Ne volim kad ljudi naručuju pesme kao da smo na svadbi, ali kada ljudi zatraže da sviramo neku pesmu koja je u našem “fazonu” i koju možda nismo planirali za taj nastup, sa zadovoljstvom im ispunimo želju.
Postoji li pesma koju više puta svirate tokom nastupa?
Nikola: Sve u zavisnosti od želja publike, mada retko ponavljamo, držimo se koncertne forme sa unapred pripremljenom set listom.
Svirali ste kao predgrupa na nastupima poznatih izvođača. Kakav je osećaj nastupati pred velikim brojem ljudi? Zadovoljstvo ili odgovorost?
Nebojša: Naravno da je veliko zadovoljstvo svirati pred velikim brojem ljudi, međutim postoji i odgovornost prema ljudima koji su došli da vas slušaju. Takođe tu je i odgovornost prema ljudima iz organizacije koji su vas pozvali i dali šansu da nastupite pred brojnom publikom.
Uskoro planirate ulazak u studio i snimanje svoj prvog albuma. Takođe, Internet je postao oaza podataka i kada je reč o muzici, na njemu se može naći gotovo sve. Da li vas ta činjenica obeshrabruje kada je reč o autorskim pravima?
Nikola: Uglavnom na Internet, Youtube i društvene mreže gledamo kao na prednost. To je u stvari odlična reklama, najlakši i najbrži način da mnogo ljudi čuje to što mi radimo. Problem zaštite autorskih prava na ovim prostorima i dalje nije regulisan na zadovoljavajući način, ali postoje najave da će to biti rešeno u skorije vreme.
Nebojša: Internet je mač sa dve oštrice, sa jedne strane daje vam mogućnost besplatnog reklamiranja putem Youtube-a i društvenih mreža, a sa druge strane zahvaljujući Internetu prodaja CD-ova a samim tim i zarada je veoma mala. Međutim, mišljenja sam da bendovi treba da žive od live nastupa tj. svirki i koncerata.
Pored izdavanja albuma, koji su vam još ciljevi u karijeri?
Nikola: Da postanemo najprodavaniji bend na svetu (smeh). Album je trenutno prioritet. Kada to budemo realizovali,voleli bismo da to promovišemo nekom turnejom. Posle toga bismo voleli da pokušamo i u inostranstvu. Mnogo je želje,volje i ljubavi uloženo u naš rad, tako da smatramo da imamo šanse napolju. Pored toga tu su i lični ciljevi, završetak solo projekta na kojem radim već nekoliko godina, kao i završetak master studija na Fakultetu tehničkih nauka.
Nebojša: Tu su i ciljevi koji se ne tiču muzike, Nikola je diplomirao na FTN-u, ja sam na master studijama hemije na PMF-u, i stipendista Fonda za mlade talente Republike Srbije. Smatram da je visoko obrazovanje veoma važno u vremenu u kojem živimo. Što više znaš, više vrediš.
Koja bi bila vaša poruka za sve one koji žele da krenu vašim putem i pokušaju da zauzmu svoje mesto na muzičkom nebu?
Nikola: Volja, želja, iskrenost i zaljubljenost u to sto radite su ključni! Verujte u svoje snove, i radite maksimalno na tome da ih ostvarite! Svirajte srcem!
Jovana Katić – Dajte joj pero i hartiju i stvoriće vam modernu bajku. Ulepšaće vam dan neobičnim pričama o večnim modnim klasicima i venčanjima. Svoju kreativnost ispisuje na stranicama svog bloga Juliet’s Pen.
