“Glas ‘ne’ žice” jeste jedini a capella bend u Srbiji i regionu koji sa sobom nosi neverovatnu energiju i talenat mladih ljudi. Oni prilikom izvođenja koriste svoje glasove kao jedini instrument. Ovo nije samo veština beat box-a već umetnost za sebe. “Glas ‘ne’ zice” sačinjen je od pet članova, a mi smo razgovarali sa Bojanom Radivojević, apsolventkinjom dirigovanja i osnivačem ovog izvanrednog muzičkog ansambla, kao i sa Milošem Markovićem, studentom dirigovanja i opšte muzičke pedagogije.
WANNABE MAGAZINE: Koja je bila vaša glavna i vodeća ideja prilikom osnivanja a capella muzičkog sastava i koliko dugo već postoji vaš bend?
BOJANA: Kao student dirigovanja, imala sam prilike da godinama sarađujem sa pevačima, a najviše sam se bavila vođenjem horova. Ali, na neki način uvek sam želela da uradim nešto drugačije, imala sam potrebu da nečim osvežim i unesem nekakve promene u ono što sam radila godinama. Našoj muzičkoj sceni neophodno je nešto novo i jedinstveno, nešto što bi “pomerilo granice”. Bend zvanično postoji godinu i par meseci, ali ozbiljan rad započeli smo u novembru 2010. godine.
S obzirom na to da nismo imali priliku da se susrećemo sa jednim ovakvim ansamblom u regionu, kako ljudi reaguju na nešto što je novo, drugačije, i još uvek ne tako popularno kod nas?
MILOŠ: Ljudi fantastično reaguju, malo je reći da su oduševljeni. Ponekad su zbunjeni, pa nas pitaju gde nabavljamo matrice uz koje pevamo. Jedva nam poveruju da sve to izvode ljudski glasovi. Već sad imamo naš krug obožavalaca, ali polako i sigurno postajemo prihvaćeni i u široj javnosti.
Budući da su neki od vas studenti fakulteta muzičke umetnosti, koliko klasična muzika ima uticaja pri vašem izvođenju poznatih svetskih hitova?
BOJANA: Definitivno je da su ljubav i dobro poznavanje klasične muzičke literature ono, što nam je svima u bendu zajedničko. Slušanje i izvođenje klasike usadilo je u nama osećaj za detalje i balans u muzici, što je od izuzetne važnosti kada ste sami sa sobom i osmišljavate aranžman za pesmu koja je svetski mega hit. Da biste ispunili sopstvena očekivanja, neophodno je da ste “dobro potkovan” muzičar.
Na koji žanr ste fokusirani pri svom izvođenju?
BOJANA: Nemamo neki specijalan kriterijum koji bi se mogao uzeti kao parametar pri odabiru pesama. Jednostavno, polazimo od nečega što nam je svima blisko, od muzike koju svi znamo i volimo, bez obzira na žanrovsku pripadnost.
Da li svako peva svoj glas, svoju deonicu, ili se ne držite takvih pravila u svom bendu?
MILOŠ: U principu svaki pevač ima lagu, deonicu koja mu najviše i najprirodnije “leži”, ali trudimo se da eksperimentišemo sa širokim opsegom mogućnosti ljudskog glasa.
Gde pronalazite inspiraciju i da li imate idole?
BOJANA: Pošto pišem aranžmane, za većinu pesama osmišljavam glavni kostur i tok, i fazon pesme, tako da način obrade i stavljanja poznatog materijala u novo ruho najviše zavisi od moje inspiracije i doživljaja. Ali to nije konačno rešenje. Neke od pesama su doživele nekoliko promena, od onih sitnijih, pa sve do krupnih stilskih preokreta, tako da jednu istu pesmu izvodimo skoro svaki put na drugi način. I to je najlepši deo, jer su u tom procesu svi članovi benda kreativna snaga. Svako iskazuje neku svoju ideju, impresiju, viđenje i ako to dobro zvuči, usvaja se i pevamo tako. Svi članovi benda su jako kreativni i maštoviti i svi jedva čekamo da neko smisli nešto novo i neočekivano, da bismo se poigrali s tim. Bendovi koji nam predstavljaju uzore su: “Voca people”, “Acapella express”, “Neri per caso”, “Club for fivr” i “Naturally 7”. Čovek koji je možda izvršio jedan od najsnažnijih uticaja na vokalni izraz i muziku uopšte je Bobi Mekferin (Bobby Mcferrin), pa i nama predstavlja vrhunski uzor i nešto ka čemu treba stremiti.
Da li možemo uskoro da očekujemo i neki cd ili autorsku muziku od vas?
MILOŠ: U pripremi je spot, ali za sad ne za autorsku pesmu. Autorska pesma treba da se pojavi do kraja godine. Jako smo nestrpljivi i jedva čekamo.
Gde najčešće nastupa vaš bend i da li postoji mesto gde nikada niste imali priliku da nastupate, a oduvek sanjate o tome?
MILOŠ: Za sada nemamo redovne nastupe u nekom klubu. Iza nas smo ostavili dosta nastupa od kad postojimo kao bend, a biće tako i u budućnosti. Nastupamo u dobrom raspoloženju, pred različitom publikom i uvek nasmejani, što je najvažnije! Za sad je dovoljno reći da stremimo ka višem. O najvišem se sanja, a gde je to, nije bitno.
Koji su vaši dalji planovi za budućnost i gde možemo očekivati vaš sledeći nastup?
BOJANA: Radimo punom parom, obrađujemo kako nove tako i evergrin hitove, najbolje što možemo, verujemo u svoje snove i ideale i nadamo se najboljem. Planovi su nam da naš rad popnemo na još kvalitetniji i profesionalniji nivo i da se dobro promovišemo.
Koja je vaša poruka čitaocima magazina Wannabe?
Glas ‘ne’ zice: Ako iskreno želite da budete, radite iz srca na tome i postaćete šta god da želite. Sve je moguće!
Marija Gavrilović je devojka koja živi za skijanje, maštanje, slan miris mora i šoping. Nikada joj nije dosadno. Inspiraciju pronalazi svuda, a kreativnu energiju usmerava ka svima koji umeju da je prepoznaju. Voli penušava vina, vatru u kaminu, noć, sneg, bambuse, talase i jake mirise.
