Grupa Remedy čine Miloš Došić – vokal, Gojko Ljumović – gitara, Draško Popović – gitara/vokal, Stefan Mladenović – bas, Igor Đokić – bubnjevi. Na muzičkoj sceni grupa Remedy se pojavila početkom ove godine sa idejom da srpskoj sceni doprinese modernim zvukom koji na ovim prostorima izostaje.
WANNABE MAGAZINE: Kako je nastao bend Remedy i zašto se baš tako zove?
DRAŠKO POPOVIĆ: Bend ima kratku ali veoma interesantnu istoriju. Gojko i ja smo se upoznali preko muzičkog foruma jer delimo jako sličan muzički ukus i sanjamo jako sličan san, a to je da napravimo pravi moderan hard rock bend koji ce spojiti zapadni zvuk na kome smo odrasli i koji nas svaki dan ispiriše i leči od svakodnevice sa tekstovima na srpskom jeziku. Ostatak ekipe se menjao u toku realizacije prvih par pesama dok se napokon nismo skrasili sa trenutnom postavom koju čine ambiciozni ljudi sa sličnom željom i predanošću. Originalna postava kojoj sam se ja pridružio se zvala Dirty Remedy pa smo u novoj postavi odlučili da zadržimo samo Remedy, jer najbolje opisuje nasu misiju: lek protiv predrasuda i muzičkih klišea na koje smo navikli sve ove godine i da napokon ojačamo i probudimo mejnstrim scenu, gde hard rock ne znači zvuk i svirka ala osamdesete i devedesete (popularni “ex yu”).
Koju muziku svirate?
Remedy je hard rock bend sa ponekim izletima u malo “teži” zvuk. Trudimo se da pišemo iz srca i to sve zapakujemo u moderan i energičan zvuk.
Da li imate neki singl?
Trenutno smo u fazi završavanja materijala za album koji će činiti nekih desetak pesama od 18 na kojima trenutno radimo. Prva pesma kojom smo se pretstavili javnosti je “Disem slobodno” koju smo prijavili na “Hello” muzički konkurs, a povremeno ćemo prikazivati jos materijala na našoj facebook stranici.
Da li ste svi školovani muzičari?
Ja sam završio Srednju muzičku školu “Josip Slavenski” i uskoro ću diplomirati violončelo, dok paralelno idem na SAE institut za audio inženjering, jer sam u muzičkoj produkciji pronašao novu inspiraciju. Gojko je završio Višu elektrotehničku, smer audio tehnologije. Ostatak benda su aktivni muzičari tako da možete da očekujete dobru svirku.
Gde ćemo moći da vas slušamo?
Nadamo se da ćemo biti primljeni na Demo Fest u Banja Luci za početak. Kada to prođe, vraćamo se na završavanje albuma, a nakon toga gde god budemo poželjni.
Šta mislite o trenutnoj situaciji na estradi?
Beograd ima dobrih bendova, ali pored recimo Negativa i Van Goga mislim da mejnstrim hard rock bendova i nema. Zašto je to tako zaista ne znam. Valjda je u pitanju potreba da se po svaku cenu izdvojiš od ostalih makar to uticalo na kvalitet muzike. Mi želimo da ispratimo standarde i kad ljudi puste našu muziku ili dođu da nas slušaju, jednostavno kažu “to je – to”. Ambiciozna želja, znam, ali imam vere da ćemo to uspeti da uradimo.
Koje je po vašem mišljenju zlatno doba muzike na ovim prostorima?
Period osamdesetih i devedesetih je izuzetno uticao i na nas ovde. U to vreme rock muzičari su radili i funkcionisali da jedan mnogo iskreniji način nego danas. Mnogo su bolje živeli od toga što rade. Kad pustite te ploče prosto se čuje trud i rad na svakom detalju u pesmi. To je ono što je po mom mišljenju nestalo i to pokušavamo vratimo.
Kako može da se poboljša postojeća muzička scena?
Da bi se zaista poboljšala naša muzička scena potrebno je mnoge stvari promeniti iz korena. Kultura je generalno na jako niskom nivou i nije moguće izdići jednu scenu, a ne obratiti pažnju i na recimo pozorišta, galerije kao i na medije. Muzičari treba da imaju sto više prostora gde će moći da nastupaju i da se što više brukaju ne bi li shvatili gde im je mesto. Tek tada ce stvari doći “na svoje”. Ja bih najpre ukinuo plejbek nastupe na TV-u.
Koji je po vašem mišljenju najbolji bend u Srbiji?
Svako od nas u bendu ima nekog svog favorita. Meni je Negativ bend koji ima neponovljivu energiju. Njihova kreativnost u pisanju muzike i aranžiranja je fantastična!
Da li ste razmišljali i o vašem vizuelnom identitetu i koliko je to bitno po vašem mišljenju?
Za sad se ne eksponiramo mnogo pa je to u drugom planu, ali stil je nešto što je definitivno jako važan deo slagalice uspeha. Doći na koncert i videti ofucanog frontemna bez energije će ubiti svaki njegov pokušaj da vam dočara neku svoju muzičku ideju. Publika jako obraća pažnju na to kako izgledate dok svirate i taj prvi utisak može biti preloman. Ne mislim da odelo čini čoveka, ali itekako utiče na to kako ce on biti prihvaćen.
Da postoji “muzička policija” koga biste sa srpske scene uhapsili?
Nikoga. Svaki izvođač koji je trenutno na sceni i na “ceni”, je tu zato sto ga publika želi. To dosta govori o tome kakva je publika i nikakvo hapšenje nam neće pomoći da mi ili neko drugi budemo uspešniji na sceni.
Da li je zabavno biti muzičar i da li to daje posebni šmek koji je zanimljiv devojkama?
Na kraju svakog napornog dana, nakon šest, sedam sati probe, znoja, svađe i zujanja u ušima, da – zabavno je! Ne bih se menjao ni sa kim! Gitaristi su bili najpopularniji u srednjoj školi (smeh).
Kakav je osećaj biti na sceni pojedinačno, a kakav kada ste svi zajedno?
Kad staneš sam pred gomilu ljudi osećaš se jako ranjivo. Čak i onim najiskusnijima kolena malo zaklecaju kad iz potpune tišine ili haosa treba svu pažnju publike da prebace na njihov performans. Sa bendom je definitivno lakše. Na sceni si okružen svojom ekipom i čuvate jedan drugog iako je pritisak uvek prisutan.
Učestvujete na “Hello” muzičkom konkursu, recite nam nešto više o tome?
“Hello” konkurs je jedan od retkih pozitivnih stvari koje se dešavaju u ovoj zemlji. Zaista mi je drago što već treću godinu organizuju konkurs za neafirmisane bendove, jer je to zaista velika stvar. Na prvom njihovom konkursu sam bio finalista sa mojim drugim bendom i to je bilo jedno zaista pozitivno iskustvo.
I za kraj, šta biste poručili čitaocima Wannabe Magazine?
Sve predrasude spakujte u jedan kofer i bacite ga u neki taman ćošak vašeg ormana. Cenite svakoga ko nešto pokuša i pružite mu pažnju makar na tren. Uživajte u muzici koju volite i lečite se od svega njome!
