Iako joj je njen otac, poznati glumac Milan Štrljić, jednom prilikom rekao: “Teško je biti glumac, a jedino teže od toga je biti glumica“, Ivu Štrljić to ipak nije sprečilo da ostvari svoj san i posle nekoliko pokušaja upiše i završi Akademiju dramskih umetnosti. Gluma je jedino čime je u životu želela da se bavi, a svoj talenat je morala da dokazuje i noseći teret poznatih roditelja. U međuvremenu je otkrila i svoju sklonost prema pisanju, tako da je do sada objavila dve knjige kojima je glavna tema ljubav. Iva Štrljić je poznata i po tome da voli modu i prati modna dešavanja. O svemu ovome nam je pričala u ekskluzivnom intervjuu za naš magazin.
WANNABE MAGAZINE: Najnovija uloga u kojoj si angažovana je u predstavi “Ujež” Branislava Nušića, koja je nedavno imala premijeru. Koga tu glumiš i šta nam možeš reći o ovom delu?
IVA ŠTRLJIĆ: “Ujež” je jedna od neodoljivih, neverovatno duhovitih Nušićevih komedija u kojoj ja igram gospođu Sušić, jednu ambicioznu ženu koja, uprkos tome što ima malu bebu i muža, kod kuće uvek nalazi izgovore da izađe iz nje i odlazi u žensko udruženje “Ujež” ne bi li rešila neki “veliki” problem od svetskog značaja. Predstavu je režirao Ivan Bekjarev i njome su započeli dani posvećeni Branislavu Nušiću u pozorištu “Slavija“. Meni je izuzetno drago što igram u ovom komadu zato što volim brzu igru sa naglim promenama raspoloženja za šta kroz lik Sušićke i imam mogućnosti da tu veštinu iskažem. Publika je odmah zavolela našu predstavu zato što je od onih koje dan čine vedrijim i ni u jednom jedinom trenutku vam pažnja ne odluta nigde drugde, stalno je tu, u “Uježu”. Ovom prilikom pozivam sve koji žele da veče provedu ispunjeno radošću i smehom da dođu, znam da će uživati.
Hoćemo li te uskoro videti na filmu ili u nekoj tv seriji?
Trebalo bi, ali za sada još uvek o tome ne bih smela ništa da kažem, čak se i radujem unutar sebe, a ne naglas jer je pametnije čekati da se stvar desi pa se onda obradovati kao čovek!
Pišeš li novu knjigu i ako je tako, da li je ljubav opet glavna tema?
Pišem treću knjigu naravno, i mislim da ću je završiti početkom zime. Ljubav je uvek tema u mojim knjigama, na različite načine, različita ljubav, ali uvek ljubav. Prve dve knjige su postigle veliki uspeh i prva”Nemaš pojma koliko te volim” i druga “Znam da misliš na mene“. Treća će po formi biti drugačija, ali će pratiti istu nit sa istim likovima. Za sada sam joj dala radni naslov koji ne znam da li ću zadržati do kraja, ali je trenutno zovem”Takoreći – Obožavam te!”. To je knjiga o prijateljstvu posle ljubavi i o starim ljubavima koje uporno to prijateljstvo ponovo hoće da pretvore u strast.
Voliš da posećuješ modne događaje, a vrlo često si u ulozi manekenke. Da li u toj ulozi podjednako uživaš, kao u onima u pozorištu?
Volim da posećujem modne revije i uopšte da se informišem o svemu što je novo na modnom nebu zato što mi upravo to daje inspiraciju za odabir svojih svakodnevnih odevnih kombinacija. Često se događa da me zovu da učestvujem na modnim revijama i nikada to nisam odbijala zato što je to jedan fin scenski nastup negde sličan našem pozivu, ali sa jedne strane i dosta različit. Kao glumac pojavljuješ se u ime lika koji tumačiš, a na pisti se pojavljuješ u svoje ime, sa svim svojim samopouzdanjem i stavom, pa hodom, pogledom i onim sto nosiš u sebi dočaravaš i ono što je na tebi. Lep je taj spoj onoga u čoveku sa onim što je kreacija koju prikazuje.
S’ obzirom na to da si često viđena na gradskim dešavanjima, kada i tvoj izgled ne ostane nezapažen, da li sebe smatraš trendseterkom?
Uvek ću biti svoja zato što ako mi neko na silu nameće jedan način odevanja ili način razmišljanja ili bilo čega, stavlja me u okove i samim tim ocrtava nekakve granice oko mene, a jednom umetniku granice nikako ne prijaju zato što iz slobode duha sve proizilazi. Pratim trendove, ali uvek dodam nešto sasvim svoje. Nekome će se to dopasti više, nekome manje, ali ja mislim da čovek uvek mora da zadrži ono svoje jer je baš to odlika našeg stila. Verujem da nije suština u tome da stalno “prepisuješ” od drugih nego da saslušaš stručnjaka, prihvatiš njegovo mišljenje i uvek obavezno dodaš nešto od sopstvenog šmeka, jer je baš taj šmek i to samopouzdanje koje nosite sa sobom hodajući ulicama, trgovima, bulevarima ono što na svet oko vas ostavlja najjači utisak. Ono što ste vi, a vaš duplikat ne postoji.
Čime se rukovodiš kada biraš garderobu za neku priliku?
Uvek se rukovodim elegancijom i ženstvenošću. Volim uvek da izgledam prefinjeno, valjda ćete me zbog toga najčešće videti u haljinama. Čak i u teretani kada vežbam više volim da budem u trikou, nego u trenerci jer mi je ta elegancija na svim mestima na prvom mestu.
Šta voliš da nosiš kada si ušuškana u svom domu?
U kućnoj varijanti sam najčešće u helankama, opuštenoj majici na jedno rame koja je poprilično razvučena, ali mi je iz tog razloga još šarmantnija i u mekanim kućnim papučama u obliku baletanki, roze boje, koje su tople i pufnaste pa se osećaš kao da hodaš po oblacima. U toplijim periodima volim da budem u jednostavnim širokim lepršavim haljinama, ali nikad nisam u trenerci ili bademantilu, to me nekako sputava, više volim haljine.
Da li su u šopingu tvoj prvi izbor poznati svetski brendovi, ili nešto od naših kreatora?
Jako cenim domaće kreatore, posebno volim da podržim mladog čoveka, njegovo stvaralaštvo i zato uvek kada vidim da nekome znači da se pojavim negde u njegovoj kreaciji, ja to uradim zato što je to mnogo više od pojave, to je pre svega način da nekome ko je na početku pomogneš i daš podsticaj i veru za dalje, što je pre svega plemenito i dragoceno. Naravno, redovno se oduševljavam velikim svetskim kreatorima i umem da se iznerviram što ne mogu da imam svaku od tih savršenih haljina iz bajke, posebno kada govorimo o visokoj modi. U meni verovatno i dalje živi onaj san o princezama iz detinjstva, tako da ja volim što raskošnije haljine one koje su isključivo za neke specijalne prilike pune šljokica i čipke. Zato se valjda sada upravo tako princeski osećam u haljinama Predraga Đuknića.
Postoji li neki komad graderobe, ili cela odevna kombinacija koju do sada nisi imala prilike da poneseš, a volela bi?
Odelo za astronaute! Ali samo ako se u njemu leti do Sedmog neba!
Koja je tvoja omiljena kombinacija za jesenje dane?
Dobre čizme do pola butine sa visokom štiklom, teksas šorts, neke neobične čarape, pošto sam vekiki ljubitelj čarapa, ozbiljna kožna jakna, jednako tako ozbiljna velika kožna torba, široki džemper, šešir sa velikim obodom i mačkaste naočare za sunce. I stav, osmeh i dobra volja. Ova poslednja tri detalja pod obavezno!
Koliku pažnju pridaješ aksesoarima i koji su ti omiljeni komadi?
Omiljene su mi naočare za sunce. Posebno ove sada mačkastog oblika, pa uhvatim sebe kako stalno kupujem naočare. Uživam i u minđušama, volim one što veće. Pošto imam dugu kosu vodim veliku brigu i o gumicama i trakama za raznovrsne frizure.
S’ obzirom na to da se baviš i pisanjem knjiga, da li možemo da očekujemo da napišeš i neku u kojoj bi glavna tema bila moda, modni događaji, ljudi koji rade u toj sferi…?
Nisam još razmišljala o toj temi za knjigu, mada moje junakinje Maša i Sanja odlaze da posećuju modne revije u jednom delu mojih knjiga, ali mislim da bih morala da budem više posvećena životu u modnom svetu da bih o tome mogla baš da napišem dovoljno dobru knjigu, a pošto sam jako detaljna i volim da budem verna iskrena i da dam celu sebe u sve što radim, za sada se držim onih sfera u kojima sam potpuna i o kojima mnogo znam, što mislim da je sasvim odgovorno i profesionalno.
Olivera Denčić
Fotograf: Dragan Asanov
