WANNABE MAGAZINE: Šta je to zbog čega si počela da se baviš fotografijom?
IVANA DŽAMIĆ: Želja za fotografijom je, u mom slučaju, počela odjednom i nenadano postala jedna od stvari kojima najviše volim da se bavim u životu. Pre neke tri godine, sećam se, uzela sam mobilni telefon u ruke i slikala zalazak sunca. Tu sliku i dan-danas čuvam u telefonu jer sam zbog nje rešila da krenem da se bavim fotografijom, želela sam svima da pokazem svoje viđenje tog trenutka. I od tada, na fotografiju gledam kao na umetnost zaleđenog trenutka koju svako na drugačiji način vidi.
Šta te inspiriše na stvaranje novih fotografija?
Gotovo sve. Sa jedne strane, vrlo lako može da me inspiriše neka pesma, a sa druge, to mogu da budu ljudi, situacije, okolnosti. Najbitnija inspiracija je ona koja je u vama, zato često polazim od sebe kada želim da stvaram. Tu je naravno uvek i faktor raspoloženja koje može da utiče na inspiraciju, ali vremenom sam naučila da pravim fotografije čak i u trenucima emotivnog nezadovoljstva, ali svakako da je lepše stvarati u onim drugim, lepšim okolnostima.
Da li je svet drugačiji kroz objektiv?
Naravno, kroz objektiv se gleda nekim drugim očima. Sve se doživljava drugačije – ljudi, stvari, vreme. Zato je fotografija jedna posebna umetnost, možeš da utičeš na to kako želiš da vidiš svet oko sebe.
Mislim da je glavni razlog zbog čega se bavim time i to što stvari vidim na neki drugačiji način. Mada, bilo kojom vrstom umetnosti da se bavite , stvari se doživljavaju drugačije od uobičajenog, tako da je ovaj svet svakako mnogo lagodniji za gledanje kada ga posmatrate kroz objektiv.
Šta odlikuje tvoje fotografije?
Moje fotografije su uglavnom svetle i pomalo bajkovite. Volim da se igram sa senkama, tako da bih svakako rekla da je na mojim fotografijama presudno svetlo. Naravno, svaka fotografija je drugačija, i pretežno rezultat onoga kako se osećam u trenutku, ali ono što bih svakako izdvojila jeste svetlo sa kojim se igram i pokušavam da prikažem momente koji su na različite načine osvetljeni.
Šta koristiš od opreme? I koliko je ona zapravo bitna?
Od opreme koristim Canon eos 450 D i stativ. Volim da se igram svetlom, ono igra glavnu ulogu na mojim fotografijama. Postoji još mnogo toga od opreme što mi nedostaje, ali vremenom sam naučila da od malih stvari pravim velike. Svakako da je oprema jedan od ključnih, ali ne i najbitnijih faktora kad je fotografija u pitanju.
Koliko ti programi za obrađivanje fotografija pomažu?
Moram da priznam da je tek mojih poslednjih nekoliko fotografija rađeno u Photoshop-u. Ne posedujem neko veliko znanje kada je to u pitanju, više se baziram na to da fotografija ima priču. Plašim se da se ne ulenjim ako savladam Photoshop, ovako većinu stvari prepuštam trenutku. Ali, program koji mi pomaže u nameštanju nekih osnovnih efekata jeste Lightroom. Jednostavniji je za upotrebu od Photoshop-a, svakako. Valjda sam ga jednostavno zavolela.
Koliko ti je fotografija pomogla u pronalaženju sebe?
Rekla bih, u velikoj meri. Kao i svaki tinejdžer, nisam oduvek znala šta je to čime želim da se bavim i okupiram vreme. Uz fotografiju sam to postepeno otkrivala. Počelo je bezazleno, čak i neprimetno. Iskreno, volela bih da traje zauvek. Čovek ipak ceo život otkriva sebe.
Ko su tvoji modeli?
Pošto uglavnom radim autoportrete, na većini fotografija sam ja, ali svakako tu je moja najbolja drugarica Jovana sa kojom sam pravila neke od svojih najlepših fotografija. Pored toga, jako volim da slikam decu. Ona su najiskrenija i najlakša za saradnju, naučim i ja ponešto od njih. Tako da, moj model je svako koga pogledam kroz objektiv, bez obzira na pol i starost.
Šta dalje planiraš?
Ono što je sigurno, to je da ću nastaviti da se bavim ovim. Trebalo bi da pocnem da sarađujem sa jednom mladom dizajnerkom i da se oprobam i u modnoj fotografiji, iako je umetnička ono što meni najviše prija i leži. Tu je i nekoliko izložbi koje želim da uradim i naravno da se posvetim upisivanju fakulteta. Imam tek 18 godina, još dosta stvari da naučim i mnogo ideja da pretočim u fotografiju, tako da ovo svakako nije kraj.
Šta bi savetovala onima koji tek počinju da se bave fotografijom?
Savet koji bih im dala jeste da budu jako uporni, svako drugačije gleda kroz objektiv, jedna fotografija moze da promeni svet, bez obzira da li slikate tek nekoliko meseci ili čitavog života. Bilo da imaju neki najobičniji aparat ili najbolji, želja za fotografijom je najvažnija.
I naravno – rad. Bez obzira na to koliko ste talentovani, rad je ono što dopunjuje sve to. Možda je najvažnije da se prepuste tome, ne razmišljajući o pravilima.
Miljan Savić je proždirač romana, zavisnik od koka-kole, sarkazma, kuckanja po tastaturi, elokvencije i Twitter-a.
