Wannabe Magazine vas danas odvodi u raskoš ženskog šarma, umešnosti, odlučnosti, oblikovane profesionalnosti i luckaste umetničke duše koja je čekala svoj trenutak. Naša sagovornica, Ivana Grbić, diplomirani je politikolog za novinarstvo i komunikologiju koji se nikada nije snašla u novinarskim vodama, te je otperjala u PR. Poslednjih deset godina bavi se odnosima sa javnošću u političkom i ekonomskom životu Srbije. Za sebe voli da kaže da je romantičar u svetu brojki i slova. U njenoj biografiji nećete čitati o njenim uspesima već da pred spavanje čita “Malog princa”, a danju koketira sa Aristotelovom Politikom. Da voli pozorište najviše kada je iza kulisa i kad je Silivija Plat, Marina Cvetajeva ili Čehovljeva Nina. U sledećem životu želi da bude mačka. Trenutno živi sa dve opasne mačeće zverke Tozom i Pufnom. Od skoro se osmelila i upustila u književne vode. Kaže da je ova prva knjiga postavila nove ciljeve pred nju i dala joj snage da nastavi da piše.
WANNABE MAGAZINE: Kada si poželela da svoj misaoni tok ukradeš od zaborava i pretočiš u malo remek-delo književnosti?
IVANA: Oduvek sam pisala. Uvek sam volela da svoje strahove, nadanja, želje, ljubavi pretočim u priče i pesme. Nerado sam o tome pričala, to je bilo intimno i samo moje. Međutim pre par godina počela sam detaljnije da se bavim istorijom svoje porodice i ostala sam zatečena nepravdom koja nam je naneta. Došla sam na ideju da to pretočim u roman kako se istina ne bi zaboravila. Međutim bila sam svesna da su moji povremeni kratki tekstovi samo izleti u književnost. Zato sam, da bih naučila tehnike pisanja, upisala školu kreativnog pisanja kod Isidore Bjelice. I naravno, kao i u romanima, tada sam naučila mnogo više od toga. Naučila sam se ljubavi, praštanju, dostojanstvu i došla na ideju da sa drugarima sa klase to pretočimo u roman.
Knjiga “Isidora i ja”, tvoj prvenac koji si napisala u saradnji sa grupom autora, od nedavno je u prodaji. Koji put inspiracije vas je vodio do njenog stvaranja?
Ideja da napišemo priče o nama i Isidori Bjelici, došla je spontano. Nakon položenog ispita u Isidorinoj školi nas nekoliko je sedelo u jednom beogradskom kafiću i pričalo o iskustvu koje smo stekli, ali i o emocijama koje je Isidora probudila. Predložila sam da bismo mogli da napišemo knjigu o Isidori Bjelici i nama, i šta je Isidora promenila. Od ideje do realizacije proteklo je gotovo godinu dana, ali smo nas šestoro zaista iskreno verovali da možemo.
Isidori sam se uvek intimno divila. Njenoj slobodi, nesputanosti, svojeglavosti, iskrenosti, otvorenosti. Sad sam kroz knjigu to rekla i javno, jer ona to apsolutno zaslužuje.
Sa druge strane, knjiga je postala i kratak vodič za početnike u svetu književnosti, te ima i upotrebnu vrednost.
Ko je sve učestvovao u njenom nastanku?
Šest je autora knjige, ali Isidoru uvek navodim kao sedmog, jer je sa nama prošla sve faze u nastanku ove knjige, od odustajanja do promocije. A knjigu su pored mene potpisali i Jovana Jelić, Aleksandra Petrović, Svetlana Stefanović i Aleksandra Perišić.
Kakvi su prvi komentari sa kojima se susrećete?
Svi kažu da ih je naš potez ganuo. I naša mentorka sama kaže da nikada nije više plakala nego kad je čitala našu knjigu. Reakcije su različite, jer svako može da se nađe u našim pričama.
Da li ste se na nekoga ugledali prilikom pisanja i kako ste svoje misaone fragmente uklopili u jednu smislenu celinu?
Sve priče i stilovi pisanja su različiti. I to se jasno vidi. Ali upravo ta različitost daje draž ovoj knjizi. Zanimljivo je da na potpuno drugačiji način pričamo o istim događajima. Takođe, svaka priča počinje našom biografijom, a završava se književnim savetima mladim piscima, što je zaokružilo koncept i romanu dalo jedinstvenost.
Kako je naša poznata spisateljica Isidora Bjelica reagovala na ovo delo?
Bila je iskreno dirnuta. Na početku knjige nalazi se predgovor koji je ona napisala. Otkrivamo vam samo delić onoga što je rekla: “Moja divna sudbonosna grupa polaznika škole pisanja napisala je potresnu, duhovitu, pametnu knjigu o nama svima. Ova čarobna knjiga nije samo ezoterijsko egzoterični vodič za tajne tehnike pisanja, ona je pre svega knjiga ljubavi… Tajni vodič za ono što se događalo sa mnom i sa njima kada smo učili Frajtaga, Aristotela, Meni Farbera i tehnike pisanja, a zapravo smo zajedno prolazili najveću lekciju ljubavi i pisanja o ljubavi. Za mene je ova knjiga moj najveći ponos, jer su moja deca toliko bolja od mene i u svojim mislima i u svojim rečenicama…”
Šta nam knjiga “Isidora i ja” poručuje?
Poručuje vam da ne odustajete. Nikada. Ni od čega u životu. Jer sve je moguće. Svaka priča vam, na svoj način, poručuje da svaku stvar u životu treba pogledati iz različitog ugla i da se nikad ne predajete. Samo tako možete da stvarate čuda i pomerate planine.
Omiljeni deo iz knjige koji će navesti mnoge da je istog trenutka nabave i pročitaju?
Iz priče Aleksandre Petrović otkrivam vam samo delić… ostalo ćete morati sami: “Isidora, IT QUEEN Jugoslavije osamdesetih… To je ona što je prva prošetala zeleni džins na ovim prostorima. Ona što je hodala Beogradom u Burrbery mantilu, a da ispod ništa nije imala. Možda gladna, možda ne, ali sa stilom.”
Da li je pisana reč u Srbiji danas u modi i može li pisanje biti primarno zanimanje?
Volela bih da bude. Volela bih da se što više ljudi osmeli da piše. Upravo je to i bio cilj knjige “Isidora i ja”, da pokažemo da možete da izdate knjigu i da se osmelite. Bilo je lakše, jer nas je šestoro, te je svako od nas učinio po nešto da knjiga ugleda svetlost dana. Recimo da nije bilo Jovane Jelić, Aleksandre Petrović i Svetlane Stefanović teško da bi uopšte otišla u štampu. Ali ponavljam, ako veruješ u sebe, moguće je. Možda već iskusni pisci poput Isidore Bjelice, Mirjane Bobić Mojsilović, Svetlane Velmar Janković i drugih mogu da kažu da je pisanje primarno zanimanje, početnici to ne mogu da očekuju. Knjiga “Isidora i ja” je napisana za našu dušu, da škola u koju smo išli i prijateljstvo sa Isidorom ne ostane bez rezultata, daleko od toga da je iko razmišljao o finansijskim dimenzijama priče, niti ih tu ima.
Koja je tvoja poruka mladim piscima, a i onim malo starijim koji bi da urone u vode književnosti?
Verujte u sebe. Imajte hrabrosti. Opustite se i pišite. Ali zapamtite da svaka radnja u vašem delu mora da ima razlog i svaki lik koji uvedete mora imati opravdanje. Zato glavu gore, nisu drugi bolji od vas. Možete sve što zamislite, jer nam je samo nebo granica.
