Jovana Rikalo je jedan od mladih fotografa čije ćemo radove ove jeseni moći da gledamo u autobusima gradskog prevoza, kao i na bilbordima. To joj je omogućeno zato što je izabrana da bude jedan od prezentera na “NewWave“, najvećoj izložbi modnih editorijala u regionu. Ova mlada studenkinja prava, samostalno je ušla u čaroban svet fotografije pre nekoliko godina, kad je kupila prvi profesionalni fotoaparat i krenula da istražuje.
WANNABE MAGAZINE: Da li ste se iznenadili kada ste dobili poziv da učestvujete na ovogodišnjoj manifestaciji “New Wave“, najvećoj izložbi modnih editorijala u regionu?
JOVANA RIKALO: Bila sam iznenađena i počastvovana što ću biti deo “New Wave” projekta. Isto tako, drago mi je što je pružena prilika mladim fotografima da pokažu svoje radove široj javnosti.
Otkud to da radite modne editorijale, s obzirom na to da se predstavljate najpre kao fine art/ portret fotograf?
Kako je cilj projekta modna fotografija, izazov mi je bio da se oprobam u tome. Smatram da svaki fotograf treba da se pronađe u određenom stilu fotografije u kom bi najbolje mogao da predstavi sebe i prenese svoje ideje. Fotografije koje ja stvaram spadaju u kategoriju fine art-a i portret-a, ali to ne znači da neću probati nešto novo i drugačije.
Svako od izabranih fotografa je morao da odgovori na zadatu temu. Koja je bila vaša i kako ste je realizovali?
Svaki fotograf je dobio temu na osnovu njegovog senzibiliteta. Moja je bila “Colour me your colour,baby“. Dosta šarenih balona i dimnih bombi što je slično onome što inače fotografišem. Kako je sponzor projekta Maybeline New York, akcenat je stavljen na šminci i jarkim bojama i upravo zbog toga sam želela da stvorim fotografije koje će oslikati taj šareni svet i obojiti celu temu.
Šta mislite o takvom vidu promocije vaših radova u gradskom prevozu i na bilbordima i kako ste ih do sada predstavljali široj publici?
Smatram da je ovaj vid promocije prilika da šira javnost primeti i uživa u našim fotografijama. Za mene, kao fotografa, velika je privilegija što će moje fotografije krasiti bilborde i gradski prevoz. Svoje fotografije sam do sada predstavljala putem Interneta.
Maštate li o prvoj nagradi i o tome kako bi izgledao editorijal za Hugo Boss?
Bila bi mi čast i zadovoljstvo. Editorijal za Hugo Boss pružio bi mi priliku da modnoj fotografiji pristupim na malo drugačiji način.
Da li vam je to što ste samouki fotograf, koji studira pravo, otežavalo ulazak u profesionalni svet fotografije?
Studiranje i bavljenje fotografijom jeste nešto što zahteva puno odricanja, ali trudim se da uskladim svoje obaveze i da se dobro organizujem. U svakom slučaju zahtevalo je dosta rada i usavršavanja kako bih pravila fotografije koje danas pravim.
Kako teče proces vašeg rada, da li prvo osmislite u glavi šta biste da fotografišete, ili vidite nešto što vas inspiriše, pa od toga nastane fotografija?
Momenat pre nego što stvorim fotografiju, u svojoj glavi zamislim scenu kako bi to trebalo da izgleda. To može da bude neki izmišljeni događaj ili događaj iz prošlosti. Ideje zapišem na papir jer mi je na taj način lakše da ih prenesem na fotografiju. Nakon toga, pronalazim odgovarajućeg modela koji će moći da isprati celu priču. Posle “shootinga” veći deo vremena provedem u programu za obradu fotografija, ponekad i do 5-6 sati. Kada su u pitanju fotografije, veliki sam perfekcionista i želim da na svakoj sve izgleda onako kako sam zamislila. Želim da, kada se prisetim vremena kada je fotografija stvorena, osetim emocije koje su bile prisutne dok sam je i stvarala.
Prva rečenica kojom opisujete sebe na „Fejsbuk“ profilu glasi – „Ja sam umetnik koji voli da pravi prirodno nerealne fotografije“. Kako biste to objasnili?
Svaka fotografija koju stvorim oslikava određenu priču, a inspiraciju pronalazim u svakodnevnici, snovima i u mislima. Volim da pravim manipulacije koje su u granicama sa realnošću. Želela bih da se ljudi koji gledaju moje fotografije zapitaju da li je svaki detalj slike stvaran ili ne.
Olivera Denčić
