Mlada i uspešna Kragujevčanka, Jovana Todorović, danas vas uvodi u svet baletske umetnosti. Zavirite u priču o mladoj balerini, koreografkinji i uspešnom pedagogu!
WANNABE MAGAZINE: Kada i kako ste balet i ti prvi put zaplesali?
JOVANA: Sećam se da je to bila ljubav na prvi pogled, kao i sve u mom životu – najtačnije i najsigurnije odluke sam donosila u trenutku kada nisam imala predznanje o nečemu, kada ne mogu da dam odgovor zbog čega je to tako – čist osećaj. Sa četiri godine sam videla balet na TV-u, okrenula se ka roditeljima i rekla da želim da budem balerina. Posle dva dana upisana sam u školu baleta, koju po svim predispozicijama nikada ne bih završila da ljubav prema baletu nije vanzemaljskih razmera.
Gotovo da svaka devojčica sanja da postane balerina. Koliko je odricanja potrebno da bi se živeo san mnogih?
Kao i za svaku profesiju u kojoj želite da budete dobri, odricanje je proces napredovanja. Daleko od toga da nešto treba da trpi i bude ugroženo zbog posla, samo se traži posvećenost koju prate odgovornost i pažnja. Istrajnost je test vaše ličnosti i osnova za sve što planirate u životu.
Jovana i balet - ljubav na prvi pogled
U svojoj školi baleta “Aplauz” trudiš se da devojčicama uzrasta do devet godina preneseš sva neophodna znanja i tehnike koje će skrojiti uspešnu balerinu. Šta je ono što tvoje balerine moraju same da savladaju kako bi bile uspešne u ovoj umetnosti?
Svuda provlačim vaspitanje i ponašanje čoveka. Definitivno da će same morati da izgrade stav kako će se ophoditi prema izborima u životu i, naravno, kako će se nositi sa svim životnim situacijama. Šekspir je rekao: “Biti spreman, to je sve”, i to je zaista sve. Tome ih i učim.
Koji je tvoj dosadašnji najveći uspeh?
Teško pitanje zato što ne mogu da odvojim uspeh u baletu od uspeha u životu, to je kod mene jedno isto. Samim tim što mi je balet profesija, uspela sam u gore pomenutom snu mnogih devojčica, a sa druge strane saradnja sa velikim imenima u umetnosti je ogroman uspeh. Realizacija moje najveće želje bilo je otvaranje škole baleta “Aplauz“. Zaista postoji puno stvari koje mi ne dozvoljavaju da stanem.
Dokle seže tvoja ambicija u baletskoj umenosti?
Želim samo da budem što bolji model mojim balerinicama, tako da bi moj odgovor bio – što veće iskustvo i opstanak u ovoj profesiji.
Kakvi su potencijali za baletsku umetnost u Srbiji?
Smatram da globalno stanje ne daje jasan uvid u bilo koju umetnost i sferu života. Kod mene je sve u pojedincu, kako se ko snađe i postavi. Nigde nije lako i svaka zemlja je pogodna za neki posao. Što se baleta tiče Srbija to nije, ali zašto da ne postane? Sve se može ako pametno igrate.
Biti spreman, to je sve!
Imaš li omiljenu baletsku predstavu?
Ne, volim balet u svakom obliku i ne mogu da se odlučim za jednu predstavu. Mada, kada bih gledala balet sa dečkom u koga sam zaljubljena možda bi mi taj postao omiljeni! (smeh)
A uzora iz sveta baletske umetnosti?
Volim i pamtim jake ličnosti više od dobrih igrača. Imam uzore iako oni nisu iz sveta baleta, ali uvek se divim tehnici Svetlane Zaharove, Silvi Gilem i naše Ashen Ataljac.
Gde publika trenutno može da te gleda?
U školi baleta “Aplauz” kao pedagoga, u predstavi “Do gole kože” kao koreografa i u operi “Dom za vešanje” kao igrača.
Kristina Živanović – “Ovo sazvežđe je za nju – provincija”. Doza kofeina za dobro jutro joj ne dozvoljava da uguši ambicije i snove, jer svaki dan je novi početak i ukazana prilika da život modifikuje u prijatan ambijent dostojan najvrednijeg detalja – osmeha. Student kragujevačkog Univerziteta, novinarka portala Ritam Grada.
