Mlada, a već uspešna pevačica, koja se pored muzike izdvaja po svom modnom stilu, odvojila je vreme i sa nama popričala o modi u Srbiji. Ono zbog čega smo je prvenstveno pozvali da uradimo intervju je to što je jedna od retkih sa domaće muzičke scene koja je pružila priliku domaćoj modi i tako, čini se, razbila predrasude i nerazvijenu saradnju između domaćih kreatora i “estrade”.
WANNABE MAGAZINE: Ćao Mia, kako provodiš ovo leto?
MIA BORISAVLJEVIĆ: Kod mene je leto uvek najnapornije i kada svi odmaraju ja sam u akciji. Stalno sam na točkovima i stalno se putuje, ali ne žalim se – ja sam to sama birala.
S obzirom na to da važiš za jednu od najstilizovanijih osoba na muzičkoj sceni danas ćemo sa tobom pričati o modi, pa nam za početak reci tvoj stav o tome šta čini čoveka: odelo, aksesoar ili nešto treće?
Pre svega hvala vam. To da li odelo čini čoveka u poslu kojim se ja bavim uopšte ne treba da razmišljam. Po mom mišljenju to je neki primat s obzirom na to da ne smem da budem tako sebična i da me je baš briga, jer sam odabrala da budem izložena javnosti i da me drugi posmatraju i ocenjuju, a sa druge strane sve i da se ne bavim ovim poslom mislim da bi meni to bilo na prvom mestu.
Koliko su Srbi kao narod modno inteligentni, a koliko Srpkinje imaju stila?
Ja sam odavno prestala da generalizujem neke stvari i što se Srbije i sveta tiče. Mislim da mi generalno sebe mnogo potcenjujemo, pa mislimo da smo zaostali za svetom. Evo recimo u Australiji je potpuno svejedno da li neko hoda bos ili u papučama tj. da li je uopšte stilizovan. Mi imamo mnogo veću svest o tome, mnogo više razmišljamo na tu temu, brinemo kako ćemo se obući i izaći u grad više nego bilo koji običan čovek, ne samo u Evropi nego i celom svetu. Ovde ljudi koji se ne bave samo estradom, već generalno Srbi kao narod, pre daju zadnje pare na garderobu i kafanu.
Dakle, Srpkinje imaju stila?
Da, barem razmišljaju o tome.
Kako se informišeš o trendovima u modi, putem magazina, blogova ili na neki drugi način?
Kada sam imala šest, sedam godina omljeni hobi mi je bio crtanje raznih kreacija, kao i sama garderoba. Od malena mi je to bilo vrlo interesantno čak sam sakupljala isečke iz novina ko se kako obukao i pravila leksikon od toga. Nije mi to sad kao izašlo je nešto novo pa ja to moram da kupim odmah da budem u trendu, nego jednostavno usput upijam i zapažam bilo da je to televizija, novine, internet, film, te ja to sa nekom svojojm unutrašnjom kreativnošću prenesem na sebe i uopšte stilizovanje.
Da nisi pevačica da li bi onda našla mesto u modnom svetu?
Pa ne znam da li bi mi bilo bitno baš u modnom svetu, ali bih sigurno brinula o tome i razmišljala 24 sata da li sam ispunila svoja očekivanja u poslu kojim bih se bavila.
Da li je tvojim koleginicama brend fetiš ili opsesija?
U početku bude fetiš, a kasnije postaje začarani kurg iz koga ako krenete da forsirate da ste stalno bredirani, ne možete da izađete jer ćete sutra biti okarakterisani kako nemate novca i zato to više ne nosite. Mislim da potpuno neznanje o lepoti o stilu dovodi do toga da se ograničavamo na brend. Ja sam pre par dana bila u Italiji gde su sada velika sniženja. Imala sam priliku da drhtim ispred “Versace“ radnje, a onda sam ušla unutra, pritom sam imala novac kod sebe da kupim bilo šta, i shvatila da se meni tu definitivno ne sviđa ništa specijalno. Dakle to je više strast prema nečemu nedostižnom i nepoznatom, jer čim ne može svako sebi to materijalno da priušti onda nastaje ono mahanje “Vidi ja mogu, ja to nosim“. A ono što je suštinski – da li je lepo ili nije – to je druga priča.
Kad smo već kod koleginica sa domaće muzičke scene, šta misliš o kopiranju stranih muzičkih zvezda i njihovih stilova?
Meni je ona poslovica “Videla žaba da se konj potkiva pa i ona digla nogu“ postala svakodnevnica kad su tako neke stvari u pitanju. Viđam to i sve češće mi je jasno zašto se tako kaže, pa mi je potpuno smešno. To mi je kao kada deca hoće da se igraju nekih igara, a nisu dorasla tome. Ne znam, mnogo mi je krivo kada vidim da neko ne poštuje sebe. A nepoštovanje sebe proizilazi iz toga kada hoćete da budete nego drugi.
Ko u Srbiji ima najviše stila?
To pitanje su mi već postavljali par puta i stvarno nikada nisam znala da odgovorim. Nisam primetila da sam uvek bila oduševljena stilom samo jedne osobe, nego mi se uvek nešto drugo sviđa kod različitih ljudi.
Da li na srpskim televizijama ima dovoljno modnih sadržaja?
Pa nema, jer ja kad god dođem kući gledam ili E! ili Fashion TV. Tako da mislim da mi nemamo te modne televizije, a iskreno da vam kažem postoji i razlog za to. S obzirom na to da su kod nas najgledanije emisije totalno drugog tipa, verujem da modne ne bi uspele.
Poznato je da pratiš rad domaćih kreatora i sarađuješ sa nekima od njih. Kako je do toga došlo?
Ja sam imala sreću da me je jedan moj frizer slučajno doveo u modni studio “Dressing“ gde sam došla kao javna ličnost koja stalno mora da obuče nešto drugo, što iznova i iznova mora da bude interesantno. Najveći problem mi je uvek bio da dan pred emisiju idem po gradu i tražim šta ću da obučem, a onda se vratim očajna kući. Em što sam izgubila vreme, em što nisam ništa našla, ili sam kupila na silu čisto da bih imala nešto novo. To se dešavalo neko vreme dok nisam došla u “Dressing“, a tu sam pronašla sve na jednom mestu. Sedam mladih kreatora koji se međusobno razlikuju i prevazilaze očekivanja o tome da želim nešto drugačije. Prvo sam rešila taj problem da moram JA uvek imati neku ideju, jer čim tu uđem dobijam ideje, plus dobijem sve na gotovo. Primetila sam da otkako se oblačim u “Dressing“-u mnoge devojke koje prate moj rad, na Facebook-u postavljaju pitanja “Gde si to našla to?! Sigurno nije odavde“, “Jao gde ja to mogu da nađem?!“, “Nema šanse da kupim, to mora da je mnogo skupo“, itd. U principu to i jeste bio moj cilj da se ljudi iznenade, da to nisu videli ni na kome do sada, da deluje skupo i da je definitivno unikatno. A zapravo to su stvari koje nisu nedostižne ni običnom narodu, dakle nije ni jeftino, a nije ni skupo. Devojci koja želi da izađe u noćni provod i štrči iz mase i da je neko pita “Izvini gde si kupila tu haljinu?“ svakako laska da bude autentična. Mi ispred nosa imamo toliko mladih i talentovanih kreatora da nismo ni svesni koliko nam je sve to tako blizu, a sebi nismo ni dozvolili da probamo i vidimo da li to valja ili ne.
Kakav je odnos domaćih kreatora i estrade?
Još uvek je taj odnos potpuno nerazvijen zbog predrasuda i sa jedne i sa druge strane. Sa strane estrade: “Nećemo to da probamo možda nećemo biti prihvaćene u društvu; Možda je bolje da pišem ili da se slikam sa Louis Vuitton torbom“ itd. A sa druge strane kod kreatora: “Neću da moju garderobu nosi folk pevačica, mislim da je to više za urbane likove, neka to nosi neko ko je svetsko ime“. Ja, ne samo što se tiče mode, gledam da se otarasim svih predrasuda, jer je to jedini način da ne grešim prema ljudima i prema sebi, da otvaram nove vidike i pružam sebi mogućnost da napredujem u nekom smislu.
Zbog posla kojim se baviš da li smatraš da tvoj stil mora da bude malo provokativan? Da li je moda uslovljena provokativnošću?
Kada se kaže provokativno svi pomisle na nešto kratko. Po meni provokativno nije samo kratko. Provokativno su gola leđa, haljina na jedno rame… Znači provokacija je poželjna u svakom odevanju osim ako npr. nismo pošli na pijacu, pa ne moramo baš da skrećemo pažnju na sebe. Po meni je provokacija sastavni deo garderobe, osim ako ne želimo da budemo potpuno zakopčane do grla.
U čemu se najudobnije, a u čemu najseksipilnije osećaš?
Čini mi se da se i najudobnije i najseksipilnije osećam u haljini i to skoro u svakoj, pa čak i dugoj. Isto tako u korsetima, jer mi je jako bitno da mi ramena i leđa dođu do izražaja, ili ako je haljina u pitanju onda noge zavisno od njenog kroja.
Pet must have komada u plakaru svake devojke su?
Da moram da otvorim svoj plakar i ostavim samo pet stvari, ne znam šta bih radila, meni je sve must have (smeh). Haljine, i kratka i duga. Duga haljina za preko dana kada nam je vruće, a hoćemo da izgledamo elegantno i osećamo se prijatno. Kratka haljina za neko seksi pojavljivanje. Korset koji može da ide na farmerke ili neki šorts. Takođe sako i kao peti must have komad farmerke.
Čiji cipelarnik bi volela da poseduješ?
Volela bih da bude ogroman, a moj. Da ga ispunim svojim cipelama.
Kako izgleda tvoj plakar i koja boja u njemu preovladava?
Definitivno preovladava crna boja. Volim je, jer tu nema greške. Ona daje neku snagu i sigurnost. Uopšte nije jednostavna boja i za nju treba imati određeni stav i energiju da bi to izgledalo glamurozno.
Voliš da putuješ, koje su ti omiljene destinacije?
Pa uglavnom prema istoku. Recimo da sam se najbolje osećala na Tajlandu, u Kini, čak i Australiji. Volim egzotična mesta i kulture, ne samo zbog garderobe nego uopšte zbog hrane i klime. Prema zapadu nisam baš bila okrenuta zadnjih godina.
Odakle se vraćaš punih kofera, gde je ta omljena shopping prestonica?
Definitivno iz Italije. Povratak iz nje se uvek pokazao kao pun pogodak.
Kako održavaš svoje telo u formi?
Održavam ga tako što je fizička aktivnost po meni nešto što je neizostavno u životu, jer je to moje kanalisanje energije u pravom smeru. Mislim da svako od nas ima tu neku dodatnu energiju koja ne može da se ispolji i ravnomerno rasporedi ukoliko ne nađemo svoj izduvni ventil, a moj je trening. Kod mene su različite stvari zastupljene: Taibo, joga, trčanje, elektrostimulacija mišića, kao i masaže. Puno vremena posvećujem treniranju, ali ne samo zbog tela već i zbog unutrašnje ispunjenosti, pa se to ispoljava i na fizički izgled kasnije.
Kakav make up privatno preferiraš?
Kada me ljudi vide uživo sa vrlo malo šminke ili bez nje, kažu da sam mnogo lepša i potpuno drugačija nego na tv-u tako da je moj zaključak da moram mnogo manje da se šminkam. Televizija zahteva i trepavice, malo jače rumenilo, jači puder što zbog reflektora a to je, čini mi se, u mom slučaju kobno. Ja sam odavno prestala da gledam emisije u kojima sam se pojavljivala.
Kako se najradije opuštaš posle napornog nastupa?
Odem u video klub, uzmem tri, četiri filma. Zamračim prostoriju. Zaključam se. Isključim telefon. Gledam filmove i jedem slatkiše.
Kakvi su ti planovi u predstojećem periodu?
Non-stop sam na putu, radiću puno, pri kraju su nove pesme, rade se tekstovi, a uskoro bi trebalo da uđem u studio. Dalje su onda u planu neke koreografije i svašta nešto, ali to sve od jeseni.
Ko će raditi stajling za tvoj novi album?
Ja sam potpuno sigurna da će to biti Tijana Žunić.
I za kraj, šta bi poručila čitaocima Wannabe Magazine-a?
Vrlo je bitno da budu svoji, da pronađu svoj put. Čovek bez cilja je prazna rupa, neko ko nema ni danas ni sutra. Cilj mora da postoji. A pritom i stav i sigurnost u sebe, jer niko nam drugi neće pomoći ako mi sami sebi ne znamo, to je definitivno.
Tara Tomović je studentkinja novinarstva i najveći beogradski hedonista. Optimistična plavuša koja jedino zaljubljenost u Anthony Kiedisa nije prerasla. Totalno drugačija od drugih. Moto: “Energy flows where your attention goes.”
Nemanja Maraš je fotograf, student FPU, atelje fotografija, fan belog vina i dobrog vinila. Ne izlazi iz crnog, niti iz usta ljudi kojene poznaje.
Styling: Tijana Žunić
Šminka: Sanja The Line
Frizura: studio Alfaparf
