#BFFOREO FOTO-KONKURS: Budi zvezda modnog editorijala sa svojom najboljom drugaricom i osvojite LUNA play plus!

Ako si čula za “hygge”, obožavaćeš “fika” koncept: Skandinavski način pravljenja pauze za kafu

Ovaj puder možeš nabaviti u svakoj drogeriji – a koriste ga i poznate dame! Pronađi svoju nijansu!

We love: Čuveni Crushed Lip Color ruževi brenda Bobbi Brown stižu i kod nas!

Detaljan vodič za odabir pudera prema tipu kože – koji će ti savršeno odgovarati!

Vodič kroz modele cipela koje će savršeno pratiti tvoje autfite tokom cele letnje sezone

Testirali smo omiljene beauty proizvode Sare Jo! Ovo su naši utisci (VIDEO)

Kućna metoda uklanjanja neželjenih dlačica koju još nisi isprobala – a koja zaista radi!

Da li si spremna za leto? Ovakav način ishrane pomaže da ubrzaš svoj metabolizam do maksimuma!

Beauty trendovi 2018: Copy paste ili ostati svoja?

Wannabe intervju: Viktor Bijelović

Wannabe intervju: Viktor Bijelović

Postoji li presudan momenat u Vašem životu – kada ste otkrili svoju ljubav prema muzici?

Muziku volim od malih nogu; kako mi pričaju roditelji, još kao beba sam voleo da je slušam, a brzo sam počeo i da pevam po ceo dan. Kao mališan, išao sam na koncert Nikite Magalova (Nikita Magalov) i, čini mi se, već tada postao svestan svoje veze sa muzikom. Imam sreću da i danas, stalno nanovo, otkrivam svoju ljubav prema muzici. Ne znam da li je to zbog reakcije publike ili zbog mentalnog zadovoljstva koje proizilazi iz saznavanja nečeg novog, ili zbog putovanja – koja su sastavni deo mog posla i koja mi, takođe, pružaju veliko zadovoljstvo, ili je to kombinacija navedenog i ko zna čega još… Muzika je, uveren sam, lekovita, jer nam otkriva ko smo, njena lepota olakšava svaki napor i bol i daje smisao postojanju.

PJK3014 Wannabe intervju: Viktor Bijelović

"Muzika je lekovita", kaže talentovani umetnik

Po čemu pamtite godine učenja muzike i sviranja?

Što se učenja tiče, to svakako stalno traje – i do kraja života će, nadam se! Pretpostavljam da ste više mislili na škole i akademiju? Počeo sam da sviram klavir sa sedam godina (u Muzičkoj školi “Davorin Jenko”, a potom u “Mokranjcu” – u Beogradu), a sa jedanaest sam došao u London, u specijalnu muzičku školu za mlade talente iz celog sveta (“The Purcell School of Music”); potom sam završio dodiplomske i postdiplomske studije na Kraljevskoj muzičkoj akademiji (“Royal Academy of Music”). Svoje godine u ovima ponajviše pamtim po naučenim muzičkim delima, ali i po profesorima, drugovima i, naravno, nastupima. Moram reći da je jedna od glavnih stvari kojih se setim osećaj pokušavanja da sviram na “pravilan” način (da bih zadovoljio kriterijume, nastavnike itd.) i da sam, tek posle završetka školovanja, postao svestan tog donekle sputavajućeg osećaja i – onda sam počeo da sviram za publiku i za sebe.

Da li ste, kao student, imali uzore? Imate li ih danas?

Pošto se učimo ne samo na svom iskustvu, već i na iskustvima drugih, puno ljudi mi služi kao uzor; bar na neki način – bilo da je to nečije sviranje, moralni stavovi, radne navike ili humanost… Dakle, počevši od roditelja, preko prijatelja i učitelja, pa do nepoznatih, trudim se da od svakoga naučim nešto, jer je svako dobar bar u nečemu. Pretpostavljam da ste, ipak, ponajviše mislili na uzore u muzičkom smislu… Moji profesori su, takođe, imali (i dalje imaju) moju ogromnu zahvalnost i poštovanje. Naravno, s obzirom na činjenicu da živim u Londonu, imam sreće da često čujem (i da upoznam) puno fantastičnih muzičara. Što se tiče “velikana prošlosti”, uz već pomenutog  Magalova, tu su i Rubinštajn (Rubinstein), Mikelanđeli (Michelangeli), Horovic (Horowitz) i Rihter (Richter) – svakako na samom vrhu.

Nastupali ste širom sveta, u Nemačkoj, Grčkoj, Italiji, Francuskoj, Engleskoj, Škotskoj, Maleziji, Srbiji… U kojoj muzičkoj dvorani biste želeli da nastupate u budućnosti?

Kako sam rekao, volim da sviram, volim susrete sa publikom i putovanja, tako da mi je svaka koncertna dvorana i nastup istovremeno i izazov i zadovoljstvo. Volim da sviram i kao solista i sa orkestrima, a volim i kamernu muziku. U ovom trenutku, najviše bih voleo da sviram u Royal Albert Hall-u, za Proms (najveći festival klasične muzike u Engleskoj).

Možete li navesti koncert koji Vam je ostao u najlepšem sećanju?

Od prvog nastupa – na samom početku muzičkog školovanja, do danas, svaki koncert – ma koliko naporan, odgovoran, delikatan bio – ostao mi je u lepom sećanju; nešto kao druženje sa prijateljima: kompozitorom, muzičkim saradnicima, publikom, medijima. Naravno, najsvežija su sećanja na najskorijih šest koncerata u Edinburgu, leta 2012. Iako je leto bilo radno, mnogo sam uživao – radeći ono što volim, u fantastičnoj atmosferi. Publici i kritičarima se, izgleda, dopalo, pa ima izgleda da na Festivalu sviram i sledećeg leta.

MG 2778 2 Wannabe intervju: Viktor Bijelović

Nastavićemo da uživamo u Viktorovim nastupima

Imali ste čast da dvaput svirate pred princom Čarlsom. Po čemu pamtite ove nastupe?

Prvi put sam svirao u Bakingemskoj palati za Prinčev 50. rođendan. Tu priliku pamtim po neverovatnom broju zvanica iz samog vrha društvenog života Engleske. Drugi put sam mu svirao u jednoj crkvi u Londonu, gde je atmosfera bila mnogo intimnija i Princ Čarls (Prince Charles) je sedeo (u prvom redu) par metara iza mene. Svirao sam neku vrlo modernu (i ne baš tonalnu) kompoziciju – o čemu se Princ, posle, vrlo pohvalno izrazio.

Kada svirate “za svoju dušu”, šta svirate? 

Retko imam vremena da sviram “za svoju dušu” – ali, pošto volim sve što sviram (jer sam biram svoj repertoar), onda uvek uživam. Spontano muziciranje se, ponekad, desi sa prijateljima: okupljeni oko klavira, uz violinu, violončelo, pesmu…

Kada i gde će, uskoro, publika moći da uživa u Vašim nastupima?

Sledeći koncert će biti u Londonu, sredinom septembra 2012, a posle toga u Varšavi itd. Što se tiče Beograda, siguran sam da ću uskoro (nadam se u aprilu 2013, ako ne i pre) nastupati. Još nemam tačan datum, ali ću obaveštenje blagovremeno staviti na svoj sajt.

Šta bi bila Vaša poruka čitaocima Wannabe Magazine-a?

Mi smo društvena bića, živimo zajedno i utičemo jedni na druge. To je normalno. Ipak, svako mora da definiše sopstveno biće, svoje želje i granice, te da – i u društvu – bude svoj, sebi dosledan. Prava mudrost je naći meru, pravi odnos između onoga što “diktira” okruženje i onoga što je sopstvena volja. Eto, to je moja poruka: Nađimo meru u odnosima sa svojim okruženjem!

Za kraj uživajte u snimku sa jednog od koncerta u Edinburgu.


Jovana Katić Dajte joj pero i hartiju i stvoriće vam modernu bajku. Ulepšaće vam dan neobičnim pričama o večnim modnim klasicima. Veruje da se snovi ostvaruju onda kada ih postanemo dostojni, a jedan sanja na stranicama bloga Blueberries and Jeans.

Editors choice