Kada vas pogled prelepe tamnokose devojke letimično dotakne po obrazu i istog trena zaljubi u njen osmeh, kosu i kožu, kada poželite da se usijan pesak nađe na vašoj ruci mokroj od morske vode i da punim plućima udahnete parče slobode ovekovečene u komadu neba, kada verujete da sanjate – nalazite se ispred radova mladog, ambicioznog i talentovanog Nebojše Cvetkovića. Ušuškajte se, zavirite iza objektiva i uživajte u priči o umetnosti fotografisanja u kojoj Nebojša niže uspeh za uspehom.
WANNABE MAGAZINE: Imao si blizak susret sa grafičkim dizajnom, ali su te ambicije ipak odvukle fotografiji. Reci nam nešto više o razlikama između ove dve umetnosti, kako i zbog čega je fotografija bila tvoj izbor?
NEBOJŠA: U grafičkom dizajnu sam se zadržao jako malo, iz razloga što sam shvatio da je nekako, bar po mom mišljenju, za mene fotografija kreativnija i opširnija. A sa druge strane sam se opredelio zato što smatram da u fotografiji autor sam stoji iza svog dela, dok u grafičkom dizajnu postoje gotovi fontovi koji autori istog mogu upotrebiti u svom radu, a kod fotografije su očigledni stilovi po kojima su autori prepoznatljivi. To su razlozi koji su me naveli da izaberem za svoj posao ovaj vid umetnosti, a vremenom i režiju, koju paralelno proučavam sa fotografijom. Inače, ništa od ovog nije slučajno, jer sam od malih nogu pokazivao interesovanje i talenat za neke od vidova vizuelne umetnosti, poput crtanja, fotografije itd., što tada nisam shvatao toliko ozbiljno, kao otprilike pre dve godine, kada sam definitivno odlučio da ozbiljnije razvijem svoj talenat, tako da na tome radim i danas.
Jesen viđena Nebojšinim objektivom
Reci nam nešto više o sadnji sa prestižnim “Vogue” časopisom?
Časopis “Vogue” je jedan od mojih omiljenih modnih magazina, koji u svom virtuelnom i štampanom izdanju objavljuje jako keativne radove, što me je navelo da pošaljem par svojih fotografija, kako bih proverio, kroz njihovo prihvatanje ili odbijanje istih, kvalitet svojih radova. Prva poslata fotografija je prihvaćena i objavljena januara 2012., zatim druga objavljena aprila iste godine, kao i treća februara 2013. godine. Procedura koja dovodi do ozbiljnije saradnje sa ovim prestižnim časopisom, odnosno kada zvanično postajete njihov fotograf, je takva da u početku objavljuju vaše radove bez materijalne nadokande, zatim vas angažuju kao volontera, i tek na kraju postajete njihov oficijalni fotograf, čemu sve vreme težim, tako da mi je velika motivacija i čast što se moje ime nalazi na spisku odabranih i kreativnih ljudi koji sarađuju sa ovim magazinom.
Imaš li uzora čijem se radu posebno diviš?
S obzirom na to da je fotografija jako opširna i da se, kao i muzika, sastoji od mnogo pravaca, ni ja se ne zadržavam u samo jednom od njih, već nastojim da budem što opširniji, tako da postoji dosta uzora stranih i naših, zavisno od pravca fotografije. Teško je odlučiti se, ali bih napomenuo da se posebno divim autorima sa naših prostora, kao što su Nemanja Maraš, Miloš Nadaždin, i Boris Zec. Naveo bih i to da postoji jako veliki broj neafirmisanih fotografa, čijim se radovima takođe divim i koji su mi jako pomogli u edukaciji vezanoj za ovu umetnost, a to su Đorđe Bošković, Jovana Tomašević, Boris Bajčetić itd.
Ženska lepota kao večita inspiracija
Postoji li poznata ličnost sa kojom bi voleo da sarađuješ?
Kako i sa uzorima, veliki je broj poznatih ličnosti iz sveta muzike, filma i sporta koje bih voleo da vidim ispred svog objektiva. U toku su jako ozbiljni pregovori sa više njih sa naše estrade koji su prepoznali moj talenat i žele da mi pruže šansu. Što se tiče poznatih stranih ličnosti, posebno me inspiriše američki model i glumica Megan Foks (Megan Fox), sa kojom bih voleo da ostvarim saradnju i da se u mojoj arhivi nađu njene fotografije.
Fotografija je veoma skup, ali inspirativan i unosan posao, a pored novca zahteva dosta uloženog truda i vremena. Možeš li predstaviti našim čitaocima jedan radni dan fotografa?
Smatram da je najteža stvar u vezi sa uspehom to što moraš nastaviti da nižeš uspehe, tako da se trudim da svaki moj novi dan obeleži jedan moj mali uspeh, jedno napredovanje u radu, koje se može ostvariti samo neprekidnom vežbom i odricanjem. Trudim se da u ta 24 časa bar 10 sati posvetim fotografiji ili režiji, kako bih pripremio put za ono što dolazi posle. Ako uložite srce, talenat i pamet, a pri tom disciplinovano organizujete svoje radno vreme, uspeh i pozitivni rezultati neće izostati.
Otkrij nam tajni sastojak dobre fotografije?
Jedinstvenost, tačnost, trenutak i definitivno naći se na pravom mestu u pravo vreme. Za uspeh preko noći potrebno je mnogo godina. Ja već odbrojavam dane do njega.
Angažovan si na polju režije i autor si nedavno promovisanog urbanog after movie-a “Vrnjačkog karnevala”, koji je snimljen za potrebe Turističke organizacije Vrnjačke Banje. Reci nam nešto više o tome.
Vrnjački karneval, koji se svake godine održava u julu mesecu, okupi i do 100,000 turista dnevno. Njegovo trajanje od osam dana sadrži bogat program i raznolikost dešavanja, što se svakako mora zabeležiti jednim ovakvim after movie-m. Došao sam na ideju da Srbiji, a i inostranstvu na ovaj način prezentujem šta nudi tih dana kraljica srpskog turizma. Napomenuo bih da za scenario koji sam pisao na osnovu programa karnevala bilo bi potrebno najmanje pet osoba za njegovu realizaciju. Kako sam veliki perfekcionista, odlučio sam da jedini stanem iza ovog projekta i sam zabeležim dnevna i noćna dešavanja u toku ove manifestacije. Osobe koje se bave režijom znaće šta znači snimati sam sa jednom kamerom osam dana banju koja ne spava. Po komentarima onih koji su pogledali ovaj video, oduševljenjima i pozitivnim reakcijama, shvatam da je vredeo toliki trud i vera da sve to mogu ispratiti sam, bez pomoći bilo koga. Ovo je nešto što je Vrnjačkoj banji definitivno trebalo i prezadovoljan sam što sam realizovao svoju ideju.
Šta misliš kako će tvoja umetnost predstaviti Vrnjačku banju i doprineti ekspanziji ovog mesta?
Nastojim da kroz publikovanje svojih fotografija prikažem istinsku lepotu ovog turističkog mesta i na taj način pomognem u njenoj prezentaciji, kako kod nas tako i u inostranstvu, jer je ovo mesto raj na zemlji, u koje kada jednom dođete, uvek mu se vraćate.
Kako zamišljaš svoju prvu samostalnu izložbu radova? Kada možemo da očekujemo ostvarenje tog sna?
Sam grad, odnosno mesto gde bi se moja prva izložba održala nije toliko bitno, koliko bih dao na važnosti da svi oni koji budu došli istinski uživaju u ovim trenucima, u vremenu koje beležim svojim aparatom. To je nešto o čemu ozbiljno razmišljam i radim na njenoj realizaciji. Do kraja ove godine nameravam da poštovaoce mog rada obradujem upravo tom izložbom i okupim ih na jednom mestu, kako bih se zahvalio svima onima koji su verovali u mene i bez čije podrške ne bih bio danas gde jesam.
Pravi trenutak - dobra fotografija
Zašto se foto modeli odlučuju za saradnju sa tobom? Šta je to što tvoj rad razlikuje od fotografija tvojih kolega?
Smatram da nisam kompetentan da umesto svojih modela koji mi ukazuju poverenje odgovorim na ovo pitanje, ali pretpostavljam da je u pitanju moja tačnost i svakako profesionalnost u svakom smislu. Što se različitosti tiče, ne bih o tome puno, ostavio bih vašim čitaocima da to sami procene.
Nebojšine radove možete pogledati ovde.
Kristina Živanović – “Ovo sazvežđe je za nju – provincija”. Doza kofeina za dobro jutro joj ne dozvoljava da uguši ambicije i snove, jer svaki dan je novi početak i ukazana prilika da život modifikuje u prijatan ambijent dostojan najvrednijeg detalja – osmeha. Student kragujevačkog Univerziteta, novinarka portala Ritam Grada.
