Sara Živković je rođena 1994. godine u Loznici. Sa dvanaest godina se preselila u Inđiju gde još uvek živi. Srednju školu, računarsku gimnaziju, upisuje u Novom Sadu i u njoj stiče osnovna znanja iz programiranja i mnogih programa za grafičku obradu. Nastoji da upiše grafički dizajn.
Fotografija kao deo umetnosti
WANNABE MAGAZINE: Fotografija i ti. Kako je počela vaša priča?
SARA: Priča je, verujem, još uvek na početku. Ali onaj pravi početak se može podvesti pod prošlu godinu, dakle 2011. I to baš nekako s početkom proleća, simbolično ili ne… Oduvek pokušavam da ispoljim svoju kreativnu crtu na različite načine. Pre je glavna zanimacija bilo crtanje, ali, ne znam kako, polako sam počela da ga zapostavljam. Verovatno je razlog moja nestalnost, nezadrživost… Glavni “krivac” za okretanje ka fotografiji jeste moj tata, čovek koji veruje u mene i kad ja ne verujem. Jednog dana je došao i pružio mi foto-aparat, Nikon D40, onako iz čista mira. Nije mi bio ni rođendan, niti išta slično. Rekao je da veruje da će me to ispuniti. I pogodio je… A ja verujem da ću se na fotografiji zadržati duže vreme…
Magla u dolini
Kako sebe vidiš za deset godina?
Nejasno, kao kroz maglu. Ne znam ni šta me očekuje kroz godinu dana. Trenutno prolazim kroz taj neki konfuzan period pronalaženja sebe.
Šta te inspiriše?
Sve pomalo, ali najviše sunce. Ja sam meteoropata i obožavam svetlost! Tu je naravno i priroda, drveće, zelenilo, žitna polja. Zato sam se i opredelila za pejzaže.
Ribolovci
Zbog čega si se prijavila za Wannabe Talente?
Da podignem samopouzdanje. I da se pročuje za mene, pravo da vam kažem.
Šta voliš da čitaš na Wannabe Magazine-u? Imaš li omiljenog autora ili rubriku?
Uglavnom nešto o kulturi, umetnosti, i naravno, nezaobilaznoj modi. Volim rubriku “Istorija koju niste učili u školi”, ima zanimljivih detalja.
Jovana Katić – Dajte joj pero i hartiju i stvoriće vam modernu bajku. Ulepšaće vam dan neobičnim pričama o večnim modnim klasicima i venčanjima. Svoju kreativnost ispisuje na stranicama svog bloga Juliet’s Pen.
