Sunce je polako zalazilo za horizont, ustupajući mesecu mesto sa najboljim pogledom na razigranu nepreglednu paradu koja se odigravala po celom centralnom delu Wannabe NewLand-a, u čast sklapanja veridbe između princeze Freje i mladog plemića Robina Tajfunka. Hiljade muškaraca, žena i dece, uz muziku Gradske orkestarske patrole neumorno je igralo duž širokih bulevara i trgova ukrašenih velikim raznobojnim balonima i finim svilenim trakama. Na Glavnom trgu služili su se kolači i crno vino, dopremljeni direktno iz dvorske kuhinje, koja je već danima radila punom parom, kako bi bilo pripremljeno na tone svakakvih kulinarskih đakonija, namenjenih građanima koji su se veselili na ulicama, ali i odabranim zvanicama koje su te večeri bile pozvane na bal u dvorac.
Razigrana parada odigravala se centralnim delom Wannabe NewLand-a
Noć se spuštala na Wannabe NewLand, ali sa sobom nije donosila i uobičajeni mir na gradske ulice, čak naprotiv, pojava prvih zvezda na nebu bila je znak da prava zabava tek počinje. Pred severnu kapiju dvorca počele su da pristižu prve zvanice, lica sakrivenih ispod elegantnih skupih maski, delo zlatnih ruku majstora iz Trinsa, malog grada na zapadu kraljevstva, poznatog i kao “grad pod maskom”, zbog činjenice da u njemu postoji više pozorišta nego stambenih kuća. Plemići, visoki zvaničnici Kraljevskog birokratskog centra, bogataši bez profesije i viđenije gradske dame bez obaveza, čekali su u redu na crvenom tepihu da pripadnici dvorske straže provere njihove pozivnice i puste ih u raskošnu trospratnu dvoranu, u kojoj su ih dočekivali kralj i kraljica, odeveni u najnovije modne kreacije sa zlatno-srebrnim motivima, skrojenim po idejama samog kralja Harolda, lično.
Lens Dam Van, mladi pevač u usponu
I dok su se starija gospoda i dame usiljeno divili neobičnom stilu kraljevskog para, pažnju mlađih zvanica, a posebno devojaka, privukao je vrlo talentovani pevač u usponu, Lens Dam Van, kome je menadžer ugovorio unosnu tezgu na dvoru. Mladi Lens dobio je zaduženje da tokom cele večeri zabavlja prisutne goste svojim pesmama i vickastim šalama. Dok su ga devojke uz pohotne uzdahe svlačile pogledima, a momci prezrivo odmeravali i mahali mu pesnicama, on se samo smeškao i jednima i drugima, razmišljajući kako da započne svoj večerašnji šou i podigne raspoloženje u dvorani.
Sve devojke skidale su Lensa pogledima
– Hej, devojke i dame, znate li da je svaka od vas možda baš ona prava koju tražim, ali da bih saznao koja to zaista i jeste, moraću večeras da ukradem bar po jedan osmeh i uzdah od svake! Nisam pod tim mislio na Vas, draga kraljice, ne bih želeo probleme sa Vašim mužem. Vaše veličanstvo, samo opušteno, Vaša žena nije moj tip. Vidim da su u salu upravo ušli ljudi iz dvorske straže, tako da će biti bolje da se ja ostavim tuđih žena i da zapevam nešto! Večeras vas zabavljamo bend “Potentni kaluđeri” i ja! Idemo, nek’ crknu dušmani!
“Gde si, mala, ti bila do sada,
Postala si glavna mačka grada,
Baš te briga, lepa si i mlada,
Momcima će ona stvar da strada…”
Skrivena pod maskom, Freja je posmatrala okupljene u dvorani
Dok su se prisutni provodili uz Lensa i “Kaluđere”, jedna devojka pod maskom ukrašenom ljubičastim perjem iz prikrajka je posmatrala šta se dešava po dvorani. Očigledno je bilo da se svi odlično provode. Robin još nije došao u dvorac, verovatno se još uvek doteruje i ulepšava, s obzirom da je sigurno ubeđen kako je on glavna zvezda ove večeri. To je njoj savršeno odgovaralo. Što se duže nesuđeni verenik bude kinđurio, to će ona imati više vremena da smisli način kako da izvede ono što je naumila. Još neko vreme niko je neće tražiti, i to je bila prilika da na bal uvede jednog nezvanog gosta.
Freja žurno napusti dvoranu i zaputi se pustim hodnikom ka jednom od sporednih izlaza koji je vodio u dvorski vrt. Tamo ju je, sakriven iza visoke žive ograde, čekao Teodor, odeven u crveno odelo i sa maskom đavola na licu. U naručju je držao malog princezinog psa, koji je na njušci nerado nosio masku orla, sa kojom je ličio na nekakvog nemirnog grifona.
Ja imam svog anđela, skrivenog pod maskom đavola
– Sada je pravi trenutak, svi su u euforiji i niko neće primetiti da si ušao. Unutra se samo drži po strani i sve će biti ok, a ionako smo svi pod maskama, niko nikoga ne prepoznaje. Ako te neko nešto pita, ti reci… Reci da si neki bankar, ili već tako neki skorojević. Kad te uvedem u dvoranu, ja ću morati da se vratim u svoje odaje, prema protokolu moram tamo da čekam dok Robin ne dođe, da bismo se zajedno pojavili pred zvanicama.
Teodor spusti psa na zemlju i otrese njegove dlake sa svog odela.
– U redu, radiću kako si mi rekla, praviću se da sam neki pakleni bogataš, dobro će mi ići uz ovaj stajling. Nadam se da ćeš me lako prepoznati, od svih u sali jedino ću ja imati masku đavola, ostali su svi đavoli pod maskama, na čelu sa tim tvojim Robinom. Valjda se na kraju nećeš veriti za njega.
Freja skide prvo sebi masku sa lica, potom i Teodoru, a onda ga strasno poljubi.
– Nije on moj Robin. Ja imam svog anđela skrivenog pod maskom đavola, taj se zove Teodor. Hajdemo sad!
Prethodne delove “WannabeLand” bajke možete pročitati ovde.
Stefana Pavlović: “Jer ja sam za teatre sa mnogo srca i vatre, teatre smeha i suza, gde nikad ne vlada red, gde ima i svađe, i pesme, i vriske, i aplauza. I kraj se ne zna unapred!”
Milan Jokić je nestašni dečak sa ozbiljnim životnim planovima. Piše i režira, čuva tuđe tajne i svađa se sa Dunjom. Zna skoro sve o ženama, ali i dalje traga za onim jedinstvenim izdancima nežnijeg pola koji u sebi nose nešto više od proseka. Uvek je na sunčanoj strani ulice, ne veruje u smrt i siguran je da će živeti večno.
