– Freja, ti ne sanjaš! Ne, ne, ne sanjaš! On je tu naspram tebe, i lep je, lepši nego u snu, i znaš njegovo ime, grli te i ljubi, želi te. On te voli, koliko i ti njega, a možda i više. On je prešao pola kraljevstva da bi te našao!
Jedna za drugom rojile su se princezine srećne misli dok je u raskošnom dvorskom vrtu, njihovom utočištu te sudbonosne noći stajala pred Teodorom, čovekom svojih snova. Za čitavu glavu bila je niža od njega, i dok je rukama prolazio kroz njenu meku kosu, ona se propinjala na prste gladna njegovog mirisa, njegovih poljubaca, njegovih dodira. Strast, ljubav, požuda, dugo zarobljenje unutar Frejinog srca, uzele su maha, konačno se rasplamtevši i ona zaboravi da je dama, da je kraljeva kći, da je sutra čeka veridba sa drugim muškarcem, da Teodora, ne računajući brojne snove, gotovo i ne poznaje… Uze njegovu čvrstu šaku i stavi je na svoje grudi, i on oseti kako njeno srce ludački kuca, gotovo kao i njegovo, i nimalo džentlmenski, krenu da joj otkopčava haljinu i tesno pribija uz sebe.
Freja se nije opirala, znajući da daje sebe, u toj najnežnijoj, najsvetlijoj noći njenog života, čoveku koji će za nju uraditi sve, koji će je voleti, kao i ona njega, neobuzdano, bezuslovno i veličanstveno. Zato prihvati Teodorovu igru, svesna da naga stoji tu, u dvorskom vrtu, samo pod svetlošću zvezda i da želi, više nego išta, da mu se preda.
"On te voli, koliko i ti njega, a možda i više. On je prešao pola kraljevstva da bi te našao!"
Negde pred samu zoru na ulicama Wannabe NewLanda pojavili su se prvi ulični trgovci, koji su na konjskim zapregama dovozili tone svakojake robe. Glomazne drvene tezge već su bili postavili prethodnog dana, a sada su ih polako popunjavali bogatim asortimanom proizvoda sumnjivog porekla i kvaliteta. Vatrometi, petarde, maske, crveni klovnovski nosevi, plastične trubice i metalni zvončići, posteri, razglednice i majice sa likovima princeze Freje i Robina, i još mnogo toga čekalo je svoje kupce, one koji neće žaliti da plate bezobrazno visoku cenu da bi postali vlasnici neke tričarije kojom će moći celog tog dana da mašu i time učestvuju u šarolikoj narodnoj paradi sazvanoj u čast veridbe Freje i Robina. Iako nikoga nije iskreno zanimalo ništa od toga, bio je to ipak događaj koji bi bilo šteta propustiti i ne dati svoj skromni doprinos svoj toj veštačkoj euforiji i spontanom cirkusu. Niko nije želeo da kada se sutradan u društvu bude komentarisalo i prepričavalo šta se sve dešavalo, kaže da nije bio tamo, jer je imao neka druga, važnija i pametnija posla.
"Najumiljatiji stanovnik dvorca i princezin ljubimac"
I dok su se na gradskim ulicama obavljale poslednje pripreme za feštu, najumiljatiji stanovnik dvorca i princezin ljubimac Čak veselo je trčkarao dvorskim vrtom. Čak se uvek budio pre svih, a tog jutra po mirisu je pronašao Freju kako bezbrižno spava u naručju njemu nepoznatog mladića. Toliko su čvrsto spavali da se nisu ni pomerili kad je skočio na njih i počeo da ih njuška i liže po licu, prvo Freju, a posle i Teodora. Iako ga nikada pre nije video, Čaku se već na prvi njuh dopao Teodor. Nije ranije viđao Freju tako mirnu i spokojnu kraj nekog muškarca, a ako mu je ona poklonila svoje srce, nije bilo razloga da i Čak ne uradi to isto.
Teodor se odjednom probudio, kada je osetio da ga nešto toplo i mokro udara po licu. Otvorio je oči i ugledao malu pseću njušku. Brzo je sklonio Freju sa sebe i uspravio se u sedeći položaj, držeći u rukama belog psića sa pravom zlatnom krunom na glavi.
– Je l’ ovo neka šala?!
Freja, koja se takođe probudila kada ju je Teodor naglo odgurnuo, protegla se ležeći na travi i naglas se zakikotala.
– Nije šala, to je Čak! On je moj najvoljeniji stvor na svetu!
Teodor se nasmejao Čaku koji je veselo mahao repom.
– Zar nisam ja tvoj najvoljeniji stvor na svetu?
Freja se pridigla i poljubila ga. Uradila je to mnogo nežnije od Čaka malopre.
– Ti si moj najvoljeniji muškarac! Ali sada moraš da ideš, uskoro će se svi probuditi.
– Gde da idem? Toliko sam te tražio, a sad kada sam te našao ti mi kažeš da idem.
– Moraš da ideš odavde, bar do večeras. Sad smo konačno zajedno, ali jedna stvar se ipak nije promenila. Večeras je bal na kome treba da bude sklopljena veridba između Robina i mene. Zamisli da otkriju da sam noć provela u vrtu sa drugim muškarcem!
Teodor je delovao zbunjeno. Nije mu se sviđalo kako to sve zvuči.
– Ali, zar ćeš da se veriš za tog tipa?! Zašto jednostavno ne pobegnemo iz grada?
– Zato što ja ne mogu tek tako da pobegnem. Ja sam princeza, to bi bio pravi skandal! Nikada ne bismo bili mirni! Moram da smislim kako da se sve reši na lep način.
Teodor je znao da je Freja u pravu. Ona je pripadala kraljevskoj porodici, jednom drugom svetu koji ima drugačija pravila od sveta običnih ljudi kojem je Teodor pripadao. Nije ona tek neka krojačica ili prodavačica, pa da raskine veridbu i ode sa drugim, a da to niko ne primeti.
– Pa dobro, shvatam da si u pravu. Ali valjda ima nešto što ja mogu da učinim za nas, ne mogu da odem i da čekam da ti sve rešiš?
Freja koja je do tada poravnavala svoju haljinu i otresala travu i prašinu sa sebe, zagrli ga i strasno ga poljubi. Čak poče da laje i skače oko njih, podsećajući ih da nemaju više vremena.
– Ti samo nemoj da odustaneš od mene ma šta da se desi, to će biti dovoljno! Idi sada i dođi ponovo u sumrak, ušunjaj se u vrt i čekaj me. Večeras ćemo zajedno da stanemo pred sve oči WannabeLanda, i izborićemo se da nam snovi ostanu stvarnost! Po prvi put nakon toliko vremena ja noćas nisam sanjala, a znam da nisi ni ti! Gotovo je sa snovima, sada smo zajedno i naši snovi žive kao i naša ljubav! Budni smo, Teodore, ovo oko nas je pravi svet, naš svet, novi početak za oboje!
"Samo nemoj da odustaneš od mene ma šta da se desi"
Prethodne delove “WannabeLand” bajke možete pročitati ovde.
Stefana Pavlović: “Jer ja sam za teatre sa mnogo srca i vatre, teatre smeha i suza, gde nikad ne vlada red, gde ima i svađe, i pesme, i vriske, i aplauza. I kraj se ne zna unapred!”
Milan Jokić je nestašni dečak sa ozbiljnim životnim planovima. Piše i režira, čuva tuđe tajne i svađa se sa Dunjom. Zna skoro sve o ženama, ali i dalje traga za onim jedinstvenim izdancima nežnijeg pola koji u sebi nose nešto više od proseka. Uvek je na sunčanoj strani ulice, ne veruje u smrt i siguran je da će živeti večno.
