Jedna priča kaže da je pre skoro stotinu godina, u vreme podizanja Wannabe NewLand-a, nove prestonice kraljevstva, glavni arhitekta naredio da se usred nepregledne gole zemlje podigne velelepni dvorac, a potom da se oko njega gradi sve ostalo i stvara čitav jedan grad. Ako je priča istinita, to znači da je dvorac kraljevske porodice srce Wannabe NewLand-a, i da ceo grad, pa čak i celo kraljevstvo, pulsira u ritmu života i događaja koji se odvijaju unutar zidova zamka.
Prošlo je nekoliko nedelja od one sudbonosne večeri velikog maskembala, ali još uvek su se po gradskim kafanama, parkovima i pijacama prepričavali tračevi o svemu što se dešavalo na balu. Malo je bilo istine u svim tim pričama, jer svako je voleo da svojom maštom začini činjenice kojima je raspolagao. Mašte izgleda da nikome nije falilo, i vremenom su ti tračevi, koji su se širili od usta do usta, poprimili neverovatne razmere! Tako je, prema jednoj verziji, cela drama počela kada je na balu jedna veštica pred svim zvanicama zaprosila Robina, koji je potom priznao da je on gej, i da je sklapanje braka sa princezom Frejom video kao dobru priliku da ostvari bliskiji kontakt sa njenim ocem, kraljem Haroldom, a na kraju se u dvorcu niotkuda pojavio džin, koji je pojeo Robina i ukrao zlatni čiviluk iz ulaznog hodnika! I druge verzije bile su jednako šokantne i preterane, ali ipak, u svakoj je postojalo jedno zrno istine – da je princeza Freja javno priznala svoju vezu sa nekim anonimnim mladićem, a potom su njih dvoje pobegli iz grada bez traga i glasa!
A evo šta se zapravo dogodilo sledećeg jutra. Nesrećni Robin i tri veštice završili su u pritvorskoj ćeliji gradske policije, i tu će ostati do početka suđenja za kovanje zavere protiv princeze Freje i cele kraljevske porodice. Robinu su ekspresno oduzete sve titule koje je posedovao, dok su veštice ostale bez radnih dozvola, sa doživotnom zabranom praktikovanja magije i vračanja.
Posle nekoliko dana premišljanja i savetovanja, kralj Harold je napokon prihvatio Teodora kao mladića dostojnog ljubavi njegove kćerke. Sa dokumentima koje su poslali džinovi i zmajevi, Teodor je i zvanično postao nosilac titule Veliki prijatelj džinova i zmajeva, a sa zemljištem koje je dobio kao poklon više nije bio siromašan i bez igde ičega. Više nije bilo nikakvih prepreka njegovoj i Frejinoj ljubavi.
Nejtan, onaj neučtiv i sumnjiv tip koji je Teodoru doneo dobre vesti, prihvatio je rado kraljev poziv da zajedno sa svoja dva prijatelja, džinom Drutom i zmajem Nonmalinom, ostane neko vreme u gradu. Kasnije je upoznao Klaru, princezinu najbolju drugaricu, i shvatio je da se sve do tada bezrezervno posvećivao poslu – krađama, prevarama, švercu zabranjene robe i ostalom, i da je potpuno zapustio svoj ljubavni život. Odlučio je da počupa sav korov sa svog srca, a Klara je obećala da će biti solidarna i pomoći mu u tome. Ipak, Nejtan nije mogao da odoli prilici za dobru zaradu koja se spontano ukazala, pa je na Glavnom trgu zainteresovanim građanima naplaćivao fotografisanje sa svoja dva prijatelja, džinom i zmajem.
Jedne posebno osunčane subote, mladi pripovedač i novopečeni plemić Teodor i princeza Freja, ljubimica celog kraljevstva, venčali su se u prekrasnom dvorskom vrtu u prisustvu malog broja odabranih ljudi. Nisu želeli da im taj divan dan prođe uz trube i fanfare, i patetične čestitke upućene od gomile ljudi koje nikada do tada nisu videli. Sklapanje braka bila je samo neprijatna formalnost koja se morala obaviti, stoga su želeli da sve prođe uz što manje tuđih pogleda i komentara. Uz kumove, Klaru i Nejtana, bili su tu još i kralj i kraljica, zatim Drut, Nonmalin i princezin psić Čak, i još nekoliko najbliskijih prijatelja kraljevske porodice. Sve je obavljeno diskretno i lepo.
Teodor i Freja nisu želeli da žive u dvorcu, niti da vode život kakav priliči naslednicima vladarskog trona. Hteli su da se osame, da odu negde gde niko neće mariti za njih i gde će moći da bez ikakvih ograničenja uživaju u svojoj ljubavi. Na Teodorovu molbu, Nejtan je uspeo da onih 27 kvadratnih metara planinske zemlje koja je Teodoru pripala uz titulu, trampi za jednu pristojnu kućicu na samoj obali mora.
Kralj Harold je, naravno, u prvi mah bio šokiran njihovom odlukom, ali kako je vreme proticalo, polako je počinjao da shvata da je sve to stvar ljubavi, a u ljubav je najbolje ne mešati se. Najzad, nije imao razloga za nezadovoljstvo – Teodor i Freja obećali su da će mu podariti unuka, koji će kada odraste, doći i preuzeti vlast nad WannabeLand-om.
I to bi, manje-više, bila cela istina. Ne verujte izmišljenim tračevima i lovačkim pričama koje kolaju gradom.
Ljubav je pobedila
Daleko na severu, tamo gde je more toliko toplo da svi veruju da se sunce svakog dana u njemu umiva, mladi pripovedač u svom naručju nežno je držao pravu pravcatu princezu. Kao što je, prema priči, sunce zaranjalo u more, on je sada svoje lice uronio u njenu bujnu plavu kosu. Sedela mu je između nogu, leđima se oslonivši na njegove čvrste grudi, a on je obema rukama grlio njen uzak struk. More im je zapljuskivalo stopala. Vetar ih je obasipao zrncima belog peska. Bili su budni, i sanjali su.
– Hoćeš li me voleti kao što sunce voli ovo more? Hoćeš li u meni gasiti svoju vatru kada te obuzme nalet strasti, i kada odeš, hoćeš li mi se vraćati?
– A hoćeš li ti mene želeti kao što more želi ovo sunce? Hoćeš li me uvek primiti u svoje naručje, i puštati me da odem, da bih ti se ponovo vratio?
Ova bajka nema kraj. Trajaće koliko i ljubav, moćna i neukrotiva kao sunce i kao more, zauvek.
Ne postoji kraj
Prethodne delove “WannabeLand” bajke možete pročitati ovde.
Stefana Pavlović: “Jer ja sam za teatre sa mnogo srca i vatre, teatre smeha i suza, gde nikad ne vlada red, gde ima i svađe, i pesme, i vriske, i aplauza. I kraj se ne zna unapred!”
Milan Jokić je nestašni dečak sa ozbiljnim životnim planovima. Piše i režira, čuva tuđe tajne i svađa se sa Dunjom. Zna skoro sve o ženama, ali i dalje traga za onim jedinstvenim izdancima nežnijeg pola koji u sebi nose nešto više od proseka. Uvek je na sunčanoj strani ulice, ne veruje u smrt i siguran je da će živeti večno.
