U dvorani je zavladala neprijatna tišina. Mnogi su uspeli da pobegnu napolje, a oni ostali posakrivali su se ko je gde stigao. Samo su im se oči mogle videti kako izviruju iza prevrnutih stolova, zavesa ili masivnih stubova. Dvorski stražari bili su među predvodnicima grupe koja je pobegla u pravcu kuhinje, i sada su kralj, Teodor i Freja bili jedini koji su ostali da stoje pred nezvanim gostima.
Onaj neuredni dugokosi mladić uzeo je sa jednog od stolova flašu crnog vina i u jednom beskrajno dubokom cugu ispraznio je skoro do dna. Onda je nehajno odbacio flašu koja se razbila o mermerni pod i još jednom se duboko naklonio kralju.
– Vaše najdraže veličanstvo, dozvolite mi da u svoje i u ime mojih neljudskih prijatelja izrazim veliku zahvalnost što ste nas primili u vaš velelepni, luksuzni dvorac. Moram da priznam da ovoliku raskoš nisam video još od onda kad sam provalio u vilu grofa Loznera u vreme godišnjih odmora. Hteo bih da pitam je l’ onaj ogromni čiviluk u hodniku baš od pravog zlata, ili je u pitanju neka vešta kopija?
Pitanje o glupom čiviluku samo je još više zbunilo kralja.
– Od pravog je zlata, dabome. Ali ko ste vi u stvari?! Upadate ovde kao neka cirkuska banda, da me pitate za čiviluk! Kazali su mi da ste nekakvi izaslanici i da imate važne vesti. Pa hajde, da čujem, ali prvo reci svom zmaju da mi siđe sa lustera, to mi je uspomena na babinu tetku!
Više nema nijednog razloga protiv naše ljubavi
– O, pa naravno, Vaše Veličanstvo, izvinite na nesmotrenosti. Nonmaline, siđi sa porodične uspomene našeg kralja Harolda! Vaše Veličanstvo, dozvolite da vam se predstavimo. Drute, ne diraj taj klavir, imaš krupne prste, polomićeš nešto! Najbolje da obojica stanete pored mene i budete mirni, vidite da vas se ljudi plaše. E, tako! Dakle, Vaše Veličanstvo, mi smo specijalni diplomatski kor, ovlašćen od strane gospodara džinova Gorma i gospodara zmajeva Valrumina da obavi jedan veoma važan posao! Ja sam Nejtan Hut, neshvaćeni biznismen u nemilosti vaše policije, ovo je džin Drut, a ovaj ovde je Nonmalin, zmaj, kao što vidite. Došli smo da uručimo počasnu titulu vašem budućem zetu, a našem velikom prijatelju Teodoru, za njegove izvanredne zasluge i doprinos pomirenju džinova i zmajeva!
Najednom se svi iznenadiše. Neki su se čak pridigli i izašli iz svojih zaklona, shvativši da neće biti pojedeni, i sada su telećim pogledima skenirali malo tu neobičnu trojku, a malo Teodora, koji je zajedno sa Frejom stajao pored kralja.
– Zar je istina da je neko uspeo da pomiri džinove i zmajeve, koji bez povoda ratuju već stotinama godina?! I to baš ovaj ovde Teodor, kako kažeš? Kako se to desilo?
– Vaše Veličanstvo, bio je to pravi junački podvig! Hrabri naš Teodor nije samo pomirio dve zaraćene strane, nego je i meni spasao život, spasao mi je i biznis, sve zahvaljujući njegovoj pripovedačkoj veštini i mudrosti! Vaša ćerka je jedna prava srećnica što ga ima. Ja da sam žensko, sad bih bio ljubomoran na nju! Nego, da ne dužimo više, posao nas čeka. Teodore, stani ovde pred mene, hoćeš?
Nejtan izvuče iz stražnjeg džepa farmerki veliki požuteli list hartije i jednu malu drvenu kutiju.
– E, pa dobro, Drute i Nonmaline, dođite i vi ovde, i ponašajte se svečano, kao pravi članovi diplomatskog kora. Dakle, okupili smo se ovde da uručimo odlikovanje i titulu Velikog prijatelja džinova i zmajeva, ovom ovde Teodoru, od oca i majke, pripovedaču i glumcu, za iskazanu mudrost, plemenitost i hrabrost i njegov veliki doprinos pomirenju dve dugo suprotstavljene vrste, džinova i zmajeva. Teodore, osim ovog ordena i titule Velikog prijatelja džinova i zmajeva, takođe ti dodeljujemo i dvadesetsedam kvadratnih metara zemlje na najboljoj lokaciji na istočnim planinama. Izvoli dokumenta i odlikovanja!
Teodor primi onaj list papira i drvenu kutiju u kojoj se nalazio nekakav broš od obrađenog kamena. Nije ništa rekao, ali bilo mu je drago što je njegova planinska avantura ipak imala neku svrhu i da je stekao prijatelje koji ga nisu zaboravili.
Nasuprot njemu, Freja nije krila zadovoljstvo.
– E, pa, tata, Teodor je sad čovek sa titulom, postao je “neko”, kako ti to kažeš. To znači da sad više nemaš nikakav izgovor da prkosiš našoj ljubavi!
Prethodne delove “WannabeLand” bajke možete pročitati ovde.
Stefana Pavlović: “Jer ja sam za teatre sa mnogo srca i vatre, teatre smeha i suza, gde nikad ne vlada red, gde ima i svađe, i pesme, i vriske, i aplauza. I kraj se ne zna unapred!”
Milan Jokić je nestašni dečak sa ozbiljnim životnim planovima. Piše i režira, čuva tuđe tajne i svađa se sa Dunjom. Zna skoro sve o ženama, ali i dalje traga za onim jedinstvenim izdancima nežnijeg pola koji u sebi nose nešto više od proseka. Uvek je na sunčanoj strani ulice, ne veruje u smrt i siguran je da će živeti večno.
