Hodao je kroz mrkli mrak, prateći glas koji je iznova ponavljao istu poruku:
– Došao si da tražiš ljubav, ovde, gde ima svega osim ljubavi. Znam da je ušla u tvoje srce i tvoje snove i pre nego što je stala pred tvoje oči, sve znam. Naći ćeš je, jednom, ali šta ćeš tada učiniti? Šta ćeš učiniti da prava ljubav živi, da ne postane prava tragedija?
Teškom mukom uspinjao se gore, ka najvišim vrhovima planine. Nakon svega što je preživeo te večeri, sada jedva da je imao snage da korača, noge su mu bile preteške, a oči preumorne da bi gledale kuda ide. Taj neprirodni glas bio mu je jedini orjentir u prostoru ispunjenom tamom.
Što je više napredovao, teren kojim je išao postajao je sve neprohodniji i teži za savlađivanje. Kada se konačno popeo na vrh stenovitog obronka, snaga ga je izdala, i on se celim telom opružio po zemlji. Toliko je bio iscrpljen da u prvi mah nije ni primetio da se glas koji je pratio odjednom više ne čuje. Zaspao je na svega nekoliko trenutaka, a onda se naglo prenuo i brzo se digao na noge. Osećao je nečije prisustvo, nije bio sam. Nebo je te noći spavalo nago, bez meseca i zvezda na sebi, i mrak je od Teodorovog pogleda sakrivao sve oko njega, ali mogao je čuti zvuk dubokog disanja negde pored sebe. Ne znajući šta bi drugo mogao da učini, počeo je da uzmiče unazad, korak po korak. A onda se najednom niotkuda pojavila vatra, i staro sasušeno stablo ispred njega planulo je, nastavivši da gori poput baklje.
Nije više bilo skrivanja u tami, i Teodor se suočio sa ogromnim crno-zelenim zmajem koji je opružen ležao pored gorućeg drveta. Za razliku od Teodora, zmaj je bio sasvim miran, i pitomo je posmatrao mladića pred sobom.
– Došao si? Vidiš li me sada?
– Da, vidim te, ali kako da poverujem svojim očima?
Teodor je oprezno prilazio zmaju, prisećajući se detalja jedne od njegovih omiljenih priča – U zla vremena, jedan mladić i jedna devojka voleli su se toliko snažno da se mladić u trenutku opasnosti pretvorio u zmaja, kako bi zaštitio svoju voljenu. Ali, dobro je znao da ta priča nema srećan kraj.
– Ti ne možeš postojati.
Zmaj slabašno frknu, i iz njegovih nozdrva izlete nekoliko iskri. On se podiže na svoje kratke noge i poče da kruži oko Teodora.
– Tvoja priča kaže da je zmaj zauvek otišao i…
– I krstario nebom, provlačeći se kroz oblake, sve dok nije postao samo senka ocrtana na goloj, ispucaloj zemlji.
– I dok nije postao avet sopstvene savesti. Da, to jeste legenda o devojci i zmaju, ali ta legenda je počela na kraju jednog života, na kraju jedne ljubavi, na početku jedne patnje. Ta legenda živi kroz vekove da me podseća na jedan život koji nije mogao opstati bez ljubavi, i na prokletstvo koje me zbog toga prati.
– Ali, kako možeš biti, nakon toliko vremena?
– Avaj, zmajevi su bića koja nikada ne umiru prirodnom smrću. Život zmaja može biti okončan jedino ubistvom. I evo, kao što sam nekada stajao pred njom, tako sada stojim pred tobom, nepromenjen, a toliko izmučen i uništen. Dugo sam bio sam, predugo, dok nisam sreo jato koje me je prihvatilo kao brata, iako su znali da sam nekada bio čovek.
– Kažeš da se samo jedan život ugasio?
– Da, ona je umrla, to je istina.
– Žao mi je. Zbog svega što ti se dogodilo, žao mi je.
Ona je umrla, to je istina
Zmaj klimnu glavom i raširi svoja široka krila, kao da se proteže.
– To je sada iza nas. Iako me je sudbina kaznila večnim životom da svedočim o istinitosti priče koja je mnogima dotakla srce, to je sada iza nas. Ali to što se desilo meni, sada se nadvija nad tvojom glavom kao zloslutni oreol, vidim to. Ja sam u svoje vreme proživeo takvu ljubav kakvu ti proživljavaš sada, i reći ću ti da ne sumnjaš da i ona koju sanjaš takođe ima san, san u kome si ti taj kojeg će dočekati ili umreti. Reći ću ti da ste oboje predodređeni da spasite ili uništite jedno drugo. Ljubav nema uvek srećan kraj. Šta ćete uraditi kada dođe vreme da se donesu odluke, koje će odrediti kakav će kraj imati vaša ljubavna priča?
– Ali, zašto mi uopšte to pričaš, ja ne znam ni ko je ona, niti gde da je nađem?
– Uskoro ćeš znati. Dovoljno ste vremena oboje proveli u iščekivanju, i uskoro će doći čas da se vaši pogledi sretnu, a u tom času shvatićeš sve o čemu ti sada govorim. Važno je da znaš da to neće biti kraj, već početak borbe za vašu ljubav, da zaplet tek tada počinje.
– Šta treba da uradim, reci mi?
– Prvo, večeras si uspeo da stekneš naklonost džinova, ali to nije dovoljno. Obećao si im više.
– Rekao sam da ću učiniti da se neprijateljstvo između džinova i zmajeva okonča, ali spasavao sam sebi život, svašta sam pričao. Nemam nikakvu ideju kako to da uradim.
– Onda nastavi da koristiš svoje najbolje veštine. Ispričaj im priču, nešto što će ih ubediti da prestanu da ubijaju jedni druge. Ispričaj im novu laž.
– Lako je to reći, ali šta?
– Zašto mene pitaš? Ti si princ lepih reči i neverovatnih avantura, ti ćeš najbolje znati kako da ovladaš njihovom voljom.
Teodor je razmišljao. Šta to može biti dovoljno snažan razlog da dve gorostasne rase okončaju sukob dug gotovo stotinu godina? Šta je to što i jednima i drugima najviše znači?
– Zlato! Postoje mnoge legende koje govore o velikim riznicama zlata koje džinovi i zmajevi čuvaju vekovima! Zbog toga i jesu u sukobu, zar ne? Ne vole što su preblizu jedni drugima, plaše se da će suprotna strana otkriti njihove tajne riznice i opljačkati ih! To je to! To je ono što mi treba!
Zmaj zadovoljno frknu i skoči uvis, zalepeta krilima i ostade da lebdi u vazduhu.
– Vrlo dobro. Vidim da ćeš dalje moći da nastaviš sam.
– Čekaj, ne idi! Moraš mi reći šta da radim kada dođe taj čas, kada je sretnem?
– Ja ti to ne mogu reći. Kada dođe vreme da se donose odluke, svako postupa u skladu sa svojom prirodom i svojim duhom. Ja ti samo mogu dati jedan savet: šta god da se desi, nipošto ne poželi da postaneš zmaj!
Šta god da se desi, nipošto ne poželi da postaneš zmaj
Prethodne delove “WannabeLand” bajke možete pročitati ovde.
Milan Jokić je nestašni dečak sa ozbiljnim životnim planovima. Piše i režira, čuva tuđe tajne i svađa se sa Dunjom. Zna skoro sve o ženama, ali i dalje traga za onim jedinstvenim izdancima nežnijeg pola koji u sebi nose nešto više od proseka. Uvek je na sunčanoj strani ulice, ne veruje u smrt i siguran je da će živeti večno.
