Freju je negde usred duboke, plave noći probudio slatkasti ukus na usnama, nešto toplo, sočno i sigurno, nešto što je dugo želela. Pospana i meka, talasala se ispod gomile jorgana u svojim odajama, i prvi put, posle toliko nedelja, bila je srećna, istinski srećna! Noć je odjednom donela najveći, najveseliji osmeh, poput onog kada je godinama unazad letela u maminom i tatinom zagrljaju, ili kada joj je čupavi Čak prvi put skočio u krilo, ili kada je sa Klarom jela tone sladoleda prepričavajući zajedničke smicalice, ili kad je samo bezbrižno leškarila na Suncu misleći na svoj san! Nikada nije tačno shvatila gde se izgubila čar sna onda kada se ostvario, i zašto je ponekad silno želela da zameni sve trenutke sa Robinom za samo minut tog stalno sanjanog sna. Ali, eto, nekim čudom, nekim čarobnim prstom kosmosa ta noć donela je isti taj osećaj poleta i čiste radosti, koji je san nekada, čini joj se tako davno, budio u njoj.
Sila ljubavi nezadrživo se ušunjala u njeno srce, njen um, njenu krv
Sila ljubavi nezadrživo se ušunjala u njeno srce, njen um, njenu krv, i jedna iskra, jedan dašak ljubavi srušiće sve magije, sve vradžbine, sve crne misli, i ona će kristalno jasno videti svoju sudbinu. A njena sudbina bio je Teodor!
Freja širom otvori prozore, i pusti Mesec da odigra jedan ples sa senkama, razmišljajući šta bi budućnost mogla da donese. Najednom, oko joj odluta na mladića naslonjenog na kapiju dvorca, sa rukama u džepovima, kao šutira kamenčiće i zvižduće setnu melodiju.“O Bože, hoće li ljudi prestati da se vrzmaju oko palate u potrazi za poslom, ili malo novca? Još prave zasedu usred noći!” pomisli nedužno, vrativši se u krevet, u želji da se naspava. Ali, bezuspešno je smirivala svoje misli i bezrazložno ushićenje, i zato, shvativši da od spavanja nema ništa ove noći, šetnja joj se učini kao dobra ideja. Rasplete dugačku kiku, ogrnu se pletenim, belim šalom, jer povetarac je bio svuda, i to povetarac koji je mirisao na dinje, maline, na leto, na poljubac, zagrljaj, na ljubav, i zaputi se ka ljuljašci u dvorskom vrtu. Uz put, pogled joj se srete sa istim onim mladićem koga je primetila sa prozora, a koji je sada očarano zurio u nju. Pomisli kako je sladak i učini joj se poznat i drag i preplavi je ogromna želja da ga zagrli, jako zagrli, kao onda kada dugo, dugo ne vidiš nekog koga voliš. Ona, vođena nevidljivom silom, zakorači ka njemu, i nađoše se jedno pred drugim, ustreptali i blistavi. On je samo mirno stajao i upijao je svojim gladnim očima.
– Gledam te i pitam se čiji je ovo san, tvoj ili moj? Da li sam ja sada u tvom snu, ili si ti u mom?
Frejinim usnama na tren zaigra slabašan osmeh, ali ona se brzo primiri. Ne priliči jednoj princezi da se tek tako upusti u razgovor sa neznancem.
– Gledam te i pitam se zašto bi ti bio u mom snu! Čak te ni ne poznajem!
– Ali ja poznajem tebe. Znam te iz nebrojanih snova za kojima sam lutao po celom WannabeLand-u sve do ovog trenutka. Sada stojim pred tobom i znam da za snovima nisam išao uzalud!
– Snovi umeju da prevare, ponekad nisu ono što smo mislili da jesu! Često se dešava da kada ti se snovi ostvare, shvatiš da je sve bilo mnogo lepše dok si samo sanjao.
– Ali neprocenjiv je osećaj kada shvatiš da tvoj san može postati stvarnost! Zar svrha snova nije da nam otkriju šta bismo najviše želeli da nam se u životu ostvari?
– Snovi, snovi, snovi… Svrha snova je da želiš nešto što ne možeš da imaš! Eto, to je svrha! I otkud ti ovde, sa svim tim silnim sanjaličkim pričama? Tako zanesen i luckast stvarno izgledaš kao da si ispao iz nečijeg sna!
Teodor krenu par koraka napred i nađe se tik uz princezu.
– Rekao sam ti već da sam pratio svoje snove, oni su me doveli do tebe. Ali šta se desilo sa tobom? U mojim snovima bila si drugačija. Kada pogledam u tvoje oči, vidim da je nekada u njima gorela strast, a sada su ti zenice pune nekakve sive izmaglice? Šta ti se dogodilo pa se više ne sećaš da si nekada iskreno bila zaljubljena, makar i u snovima?
Freja ostade u čudu, zbunjena, ustreptala i uznemirena, a opet u nekom iščekivanju i puna nade. Kao na filmskoj traci, vraćali su joj se obrisi sna i lik luckastog, simpatičnog mladića pretapao se u lik čoveka o kome je tako dugo maštala. Da li je moguće da je to on? Da je i on sanjao nju? Da nije uzalud verovala? Da je Robin samo varka?
– Pa i ja sam nekad sanjala, kao i ti. I to možda baš tebe. Samo… previše te dugo nije bilo.
– Ali ipak sam došao. Dugo sam putovao i kroz svašta sam prošao, ali ipak, došao sam, baš dan uoči tvoje veridbe, koju će, vidim, proslaviti ceo grad.
– Očito si upućen u sve… Da nisi i to sanjao? – reče Freja i uputi Teodoru sumnjičav pogled. – Ne razumem šta se ovo dešava. Otkud ti tvoji snovi koji te dovode meni? Da li liče na moje? Zašto ti verujem, zašto mi prija tvoja blizina? I Robin… Kako se on uklapa u sve ovo? Zar nisam njega sanjala?
– A da li je to ljubav? To što ćeš sutra uveče učiniti? Dozvolićeš da ti stave prsten na ruku kao znak da konačno nekome pripadaš? Hoćeš li to uraditi iz ljubavi?
– Ne znam… Do juče sam mislila da je to ljubav, da ga volim, da je moj par na ovom svetu! Ponekad sam se kolebala, ali… Ma, zašto ja tebi uopšte verujem, u stvari? Pojaviš se kao grom iz vedra neba i očekuješ da ti polažem račune o mojoj udaji!
Teodor ipak nije imao nameru da odustane.
– Molim te, pitanje je jednostavno i jednostavno je odgovoriti na njega. Ali potraži unutar sebe iskren odgovor, čuj šta ti poručuje tvoje srce. Da li zaista misliš da postupaš ispravno?
– Možda je tebi to jednostavno! A i… kako da znam da srce ne greši?
– Srce nikada ne greši. Čak i kada su oči mutne od sumnje i kada razum utihne pred naizgled nerešivom dilemom, srce uvek zna šta je ispravno. Samo treba da razumeš poruku koju ti šalje.
– Uvek si tako romantičan i poetski nastrojen? Ili ti to samo ja dajem inspiraciju? Mislim da već dugo znam šta mi srce šapuće. Pogađaj šta!
– Nema potrebe da pogađam. Ja već znam šta tvoje srce želi, pitanje je samo da li si ti uspela to da shvatiš? Do prave ljubavi postoji samo jedan put, to je put kojim će te srce povesti. A ti, hoćeš li mu to dozvoliti?
– Srce moje za tebe hoće da se bori iako glava suprotno zbori! Eto, umem i ja da se igram poete! Šalu na stranu, sve mi je ovo toliko nestvarno i čudno… Ali život i jeste čudo, zar ne?
Teodor htede da joj odgovori, ali nije imao priliku, jer se Freja odmah prisloni uz njega i nežno priljubi svoje usne uz njegove. Dugo su se ljubili tu, nasred puste ulice koja će za nekoliko sati postati najprometnije mesto u gradu, kada hiljade ljudi tuda budu krenule ka Glavnom trgu, gde će biti organizovana celodnevna proslava povodom princezine veridbe. Ali to sada njima dvoma nimalo nije bilo važno, nije bilo važno ni Mesecu ni zvezdama dok su gore sa neba svedočili tom konačnom spajanju dve ljubavlju povezane sudbine. Ta nesrećna veridba će čekati sledeću noć. Sada je vreme da snovi postanu stvarnost.
Dugo su se ljubili tu, nasred puste ulice koja će za nekoliko sati postati najprometnije mesto u gradu
Prethodne delove “WannabeLand” bajke možete pročitati ovde.
Stefana Pavlović: “Jer ja sam za teatre sa mnogo srca i vatre, teatre smeha i suza, gde nikad ne vlada red, gde ima i svađe, i pesme, i vriske, i aplauza. I kraj se ne zna unapred!”
Milan Jokić je nestašni dečak sa ozbiljnim životnim planovima. Piše i režira, čuva tuđe tajne i svađa se sa Dunjom. Zna skoro sve o ženama, ali i dalje traga za onim jedinstvenim izdancima nežnijeg pola koji u sebi nose nešto više od proseka. Uvek je na sunčanoj strani ulice, ne veruje u smrt i siguran je da će živeti večno.
