U utorak je nečijoj tašti pao luster na glavu. Luster je bio deo javne rasvete u Zaljubljenoj šumi, i mnogima je bilo veoma žao što se otkačio i pao, razbivši se o taštinu glavu. Kažu da će im mnogo nedostajati taj luster. Uzgred, niko ne zna šta se desilo sa taštom.
Šteta za ovakav luster
U smislu emancipatornih težnji svih žena WannabeLanda, gospojica dvorska dama višeg reda, nosilac odlikovanja “Kongregacija kuce-buce i keksića”, Marisol Le Fol, predložila je da umesto one stare parole “Sedela sam za mašinom – šila sam!” ili one tugaljive “Sedela sam na obali reke Pjedre i plakala”, sve žene, dame, gospođe i gospođice usvoje novu maksimu: “Sedela sam na obali, noge brčkala, harmoniku prčkala”.
"Sedela sam na obali, noge brčkala, harmoniku prčkala"
Time bi se iskazao slobodarski duh žena WannabeLanda i obavile dve istovremene funkcije. Higijensko-estetska (pranje nogu) i erotsko-nadražujuća (prčkanje harmonike). Jer šta ima lepše od žene koja pere noge i prebira po ‘ramunjici, kao što već pripadnici bardovske manjine dobro znaju.
Jolanda i Pedro
Danas za vas ekskluzivno objavljujemo odlomak iz nove predstave “Svadba Pedra i Jolande”!
Jolanda se dragom Pedru klela, u nevinost svoga mladog tela:
– Oh, moj Pedro, nikom nisam dala, ja se dole nikad nisam prala, zato niko ni tražio nije, jer šta ko zna šta se dole krije!
Na to dragi Pedro odgovara:
– Oj, Jolanda, oj sudbino tužna, kaži, Jolo, ko ti suknje gužva? Kaži, Jolo, kol’ko ih je bilo, kom si, grešna, sve sela u krilo?
Jolanda je suze gorke lila, al’ od Pedra ništa nije krila:
– Dragi Pedro, zar mi ne veruješ, da s muškima nisam se dirala, da sam sebe za brak sačuvala? Nemoj, Pedro, ako srca imaš!
Ali Pedro verovat’ ne može:
– O, Jolanda, muko moja lepa, lažu ljudi da je ljubav slepa! Može biti da ja preterujem, sebe trujem, al’ ti ne verujem!
(Nastaviće se…)
Ne zaboravite da vas u ponedeljak čeka nastavak WannabeLand bajke!
Izvor fotografija: deviantart.com
Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.
Milan Jokić je nestašni dečak sa ozbiljnim životnim planovima. Piše i režira, čuva tuđe tajne i svađa se sa Dunjom. Zna skoro sve o ženama, ali i dalje traga za onim jedinstvenim izdancima nežnijeg pola koji u sebi nose nešto više od proseka. Uvek je na sunčanoj strani ulice, ne veruje u smrt i siguran je da će živeti večno.
