Svi veruju da je moć punog meseca ono najsvetije vreme, najmističnije. Veruju da je magija tada najjača. O kako greše! Jeste, to su bile noći kada se plesalo uz vatru, kada su se pravile najbolje žurke, kada su se u tišini raspredale priče o tome kako je zapravo ko postao veštica. Znate te noći, zar ne? To je ono kada se žene skupe i kada jednostavno budu žene, a i budimo iskreni, ko je lud da hoda kroz šumu noću bez dobrog osvetljenja.
To su bile noći kada se plesalo uz vatru, i tiho raspredale priče o tome kako je zapravo ko postao veštica
Vrata na veštičjoj kući bila su tek odškrinuta, a ipak, svetlo uvelog meseca tek je bojažljivo provirivalo kroz senke. U noćima kada je sve bilo na raskrsnici, na ivici između svetlosti i tame, u noćima kojima su se veštice iskreno klanjale, sve se mešalo, i sve je ostajalo isto. Svet se borio, rađao se i umirao, baš kao mesec na nebu. Kraj i početak ciklusa. Noći tek na trenutak od promene, a opet, tako daleko od iste. Upravo su se tim noćima veštice okupljale tajno, uvek razgovaravši u tišini, uz svetlo samo jedne sveće. Ta sveća bila je stub, koji je podsećao na dan koji će doći, stub stvoren i da da nadu i da zastraši. Jer sa danom dolazi istina. A istinu je malo koja veštica želela da otkrije.
Kali i Gaia sedele su za velikim stolom u trpezariji, ispijajući svoju drugu kafu zaredom. Mali laptop ispred njih prikazivao je rast broja fanova na njihovoj stranici, a poslednji status glasio je: “Večeras će nečiji snovi postati realnost”. Isis je u pozadini slatko čavrljala sa prilikom koja je tiho sedela i tek s vremena na vreme učtivo šapatom odgovarala na njena, naizgled nebitna pitanja. Niko ne bi pomislio da je to neko posebno veče, štaviše, većina bi se opkladila da su se veštice te noći okupile radi spravljanja novog recepta u kuhinji. Ali, istina je bila nešto važnija, i daleko svečanija. Čekao se gost, i to ne bilo kakav! Prag će preći neko važan i veliki, neko plave krvi, neko ko će promeniti sve.
Freja, uplašena i nesigurna u ono što radi, polako se približavala veštičjoj kućici u dubini Začarane šume, nervozno brojeći korake u sebi. Izbrojala ih je tačno 662 i samo još njih par delilo je od otkrovenja ili razočaranja. Da li će njeni snovi postati stvarnost, ili će zauvek maštati o tajanstvenom mladiću, bez prilike da ga dotakne i zagrli, pitala se, dok je bojažljivo provirivala u mračnu prostoriju, sa učmalim mirisom dima, lekovitih trava i zaprške.
Još par koraka delilo je od otkrovenja ili razočaranja
“O, lepa Frejo, došla si! Čekale smo te! I to vrlo nestrpljivo. Uđi, ne boj se.”, iznenadio ju je prodoran glas simpatične Gaie. Najmlađa veštica, Isis, sa osmehom je posmatrala Freju, zaklanjajući svojim telom od tuđih pogleda još jednu priliku, sakrivenu u mračnom ćošku.
“Dobro nam došla ponovo, mila. Ovo je za sve nas srećna noć. Vreme je da san pretvorimo u javu!”, dodade veselo Kali.
Freja je zbunjeno klimnula glavom, pomalo uzbuđena i sa poluosmehom na licu, jer je nada u njoj tinjala sve jače. Možda je Klara bila u pravu, možda ove veštice zaista znaju šta rade, možda je samo nekoliko dana deli od susreta koji će je ispuniti najvećom srećom. Drhtala je, lomeći se između straha i radosti, između nestrpljenja i obazrivosti, prisećajući se lika mladića, onog čarobnog lika zbog kojeg se i odvažila na ove neizvesne trenutke.
“Počnimo onda! Frejo, prestani da se pribojavaš, strah blokira našu moć! Samo ćeš hrabrošću i verom u naše čini, uspeti da dobiješ ono što toliko želiš. Ispićeš napitak u ljubičastoj flašici u sedam gutljaja za sedam minuta, tako da poslednja kap nestane tačno kada kazaljke na satu otkucaju ponoć, ponavljajući u sebi:
“San će postati java,
ljubav će me naći prava.
Mladić iz mašte moje
srce će mi pokloniti svoje.
U jednu će dušu naše da se spoje
i tragovi će da se sroje,
tragovi koji ka njemu vode,
putokazi za mesto na koje mora da se ode.
Neka se smiluju univerzuma sile
i otkriju gde su ga krile!”
Ostalo je na nama. Spremna si?”
“Za ljubav sve!”, ciknu princeza, spremno posegnuvši za napitkom, naivno verujući da se u njemu kriju odgovori na roj njenih pitanja. Začudo, napitak beše ukusan, nalik na staro, dobro vino, i slivao se niz nepca bez muke, strujeći njenim bićem, čineći je pospanom i bezbrižnom. Visoko na nebu, mesec je pozdravljao one još uvek budne, dok su tri veštice mahnito čekale rezultat moćne magije. Najednom, Frejina glava klonu, njena dugačka, meka kosa rasu se iz labave punđe i lako pade u čvrst muški zagrljaj.
Tri veštice se pogledaše, šireći ruke jedna ka drugoj, i u tišini slaveći svoju malu pobedu. Robin, u čije je šake zapala Freja, smešio se, spustivši blagi poljubac na njene usne. Prvi put poljubi Freju. Oseća toplotu njenog tela, i nije mu bilo važno što ona spava, što ni ne sluti da je u njegovom naručju.
“Mi smo svoj deo posla obavile, Robine.”, reče Isis posmatrajući ga kako drži Freju, u njenom pogledu i glasu odjekivala je seta, žaljenje za nekim srećnijim vremenom.
“Naravno. Sada je samo pitanje koliko ste mi vi stvarno potrebne.”, prokomentarisa Robin gledajući u trojku čiji se pogledi smračiše. Na trenutak cela prostorija potonu u tamu, sjaj sveće skoro nestada i veštice se nasmešiše Robinu. Izgledale su kao tri predatora čije zube još uvek nije video.
“Nemoj se igrati sudbinom Robined, Freja nikada neće biti tvoja bez naše pomoći.”
“Potcenjuješ me. Trebalo bi da ti pokažem ko je ovde muško!”
“Dosta rasprave! Pređimo na plan, vreme nam teče. Freja neće još dugo spavati, dejstvo napitka je kratkotrajno!”, umeša se Kali, čija je hladnokrvnost izlazila na videlo. “Princeza će se zaljubiti u tebe, mladić iz sna biće prošlost, a zauzvrat pomoći ćeš nam da zavladamo svim vešticama WannabeLanda. Da li je to jasno? Očekujemo i zaštitu u slučaju da kralj otkrije da je princeza podvrgnuta crnoj magiji.”
“Naravno, tako sam obećao, tako će i biti. Čovek sam od reči. Od vas očekujem isto.”
“Ne brini, Freja će se trgnuti iz sna kroz četvrt časa i u tebi će videti ostvarenje svojih snova. Zavarali smo njene misli magijom, ne može više jasno da prepozna mladićev lik. Put ka njenom srcu je slobodan. Sada odlazi, i ne zaboravi nas. Uskoro ćemo se ponovo sresti!”
Robin, ohrabren i užurban, ogrnu se svojim plaštom, pruži ruku Kali i Gaii, i tiho, gotovo na prstima, krenu ka malim vratima, kroz koja je jedva prošao. Isis ga je pratila tiho, poput sene, u njenim rukama svila, tanka poput paukove mreže, plela se bez prestanka, a njena svetlost pokazivala im je put. Robin ju je nekoliko puta pogledao zaintrigiran, ali je njegovom dušom gospodarila samo Freja, te se nedugo zatim njegova pažnja preusmerila nazad ka njegovoj uspavanoj lepotici. Na samoj granici šume i grada, kada su se njihovi putevi razdvajali, Isis mu dade malo klupko svile.
“Putuj sigurno sa svojom draganom Robine, ova kugla pomoći će ti u ovoj noći.”
Potom nestade bez traga.
Noć je već odavno uzela maha, i koji tren pred počinak, Robinu se, kao što je i obećano, pred očima stvori slika, slika iz veštičje kolibe. Ugleda Freju koja se rasanila, i poput malog deteta bunovno trljala oči, pokušavajući da shvati otkud tu, na podu trošne kućice, okružena sa tri radoznale, nezgrapne žene. Najednom, seti se svega, hitro ustade, skide prašinu sa svoje svilene haljine, i ispuni prostoriju zvonkim smehom i radošću.
“Znam! Znam gde je mladić iz mojih snova! Znam ko je, i gde me čeka! Kako samo ranije nisam shvatila! On je tu, sve vreme je tu, na dohvat ruke. Oh, Robine, to si bio ti! Hvala vam, drage dame. Donele ste u moj život neizmernu sreću. Nikada neću znati kako dovoljno da vam se odužim.”
Robin se u svom krevetu zadovoljno promeškoljio, sa blistavim osmehom, unapred uživajući u trenucima koji dolaze. Čekao je Freju, koliko sutra biće njegova.
Prethodne delove “WannabeLand” bajke možete pročitati ovde.
Stefana Pavlović: “Jer ja sam za teatre sa mnogo srca i vatre, teatre smeha i suza, gde nikad ne vlada red, gde ima i svađe, i pesme, i vriske, i aplauza. I kraj se ne zna unapred!”
Nesi – Hipik pacifista, nerealni optimista kojeg možete pronaći negde između Tirije, Arad Domana, Srednje Zemlje, planete Shili i kancelarije. Prodaće se za dve stvari – crveno vino i crnu čokoladu.
