Neki ljudi ne podnose svoj posao, drugi sa ushićenjem trče prvi u firmu; imamo i one koji ne spavaju noćima da bi napredovali i druge koji su došli na poziciju preko veze i uživaju u svim privilegijama. Svima je zajedničko da na početku meseca dobiju zarađen novac, najvoljeniju platu. I onda se nađe neka budala i pita te: “Je li, a kolika je tvoja plata?”
“Kolika ti je plata?” - “A sa koliko si njih ti spavala?”
To mi je jedno od ljigavijih pitanja. Toliko intimno i sa toliko “ne tiče te se” karaktera da ni tata i mama ne treba to da te pitaju. A uvek se nađe neko dovoljno pametan i priglupo ljubopitljiv da te to pita. I uvek je to osoba koju to ne treba da zanima: daleki rođak ili koleginica koju viđaš samo slučajno ispred kopirnice.
Najpre ide gradacijsko zagrevanje za veliko pitanje: ređaju se upitnici o tome da li imaš dečka, šta je sa bivšim dečkom, ko je novi, a onda: “Aha, a gde radiš?”, “A gde se nalazi firma?” i onda dolazimo do grand finala: oni dovoljno bezobrazni su i bezobrazno direktni, a postoje i one ljigice koje se prave fine: “Kolika ti je plata, ako nije tajna?”. Tajna je! Dovoljna je. Zašto bi, na kraju krajeva, tebe zanimalo koliko ja mesečno imam novca na raspolaganju?! Da li sam ti nešto dužna? Je l’ treba da ti plaćam račune? Ko si ti da zalaziš u moju intimu? Kao kada bih ja tebe pitala: “Je li, je l’ voliš u guzu?”.
I sad tu mogu nastati dve potpuno različite situacije. Zapamtite, onaj ko pita kolika vam je plata, taj klasifikuje ljude po zaradi. Ako ste dovoljno glupi da odgovorite i plata vam je mala: vi ste u njihovim očima osoba koja ne vredi previše, pa samim tim ne zarađuje pristojno. A ako vam je plata viša od prosečne, najebali ste. Svaki naredni put kada budete u gradu i stigne račun, dotična osoba će vas peckati rečima: “Ma hajde, šta je to za tebe?! Ti zarađuješ toliko i toliko!”. I reći će to pred svima. U očima drugih bićete vredniji, ali i prva osoba na spisku za pozajmljivanje novca ili plaćanje cehova. Nekada su ljude klasifikovali prema ponašanju, manirima, obrazovanju, danas je bitno samo koliko neko može da zaradi. Koliko zarađuješ – takav si čovek. Jadno.
U zapadnom poslovnom svetu, satanizovali bi vas da im postavite ovo pitanje. Razgovor o politici, seksualnoj orijentaciji, religiji i zaradi nazivaju “strašnom četvorkom” i to su tabu teme. O njima se priča samo u krugu najbližih prijatelja, ali je i to pod znakom pitanja.
Ne razumem šta platopitci žele da postignu. Ne razumem čak ni kada je radoznalac čovek iz struke, pa, eto, zanima ga kako se kreću plate, jer tek treba da počne radi u toj oblasti.
Sasvim je pristojno pitati: Da li si zadovoljan zaradom? I odgovoriće vam: da ili ne. Ali pitanje: KOLIKO? Pa sledeći put kada me neko to bude pitao: odgovoriću kontrapitanjem. Biće neprijatno, obećavam. Zacrvenećeš se.
Prethodne tekstove iz serijala “WTF” možete pogledati ovde.
Martina Anđelković pola dana živi stvaran život, a pola provodi na društvenim mrežama. Autorka je i voditeljka fiktivnog kulinarskog show-a, fejk plavuša i deda Pajina unuka.
