Svako ima nekog drugara koji vrlo rado pristaje da izađe, da se proveseli i popije, a kada konobar dođe sa podužim računom – on nestaje.
Ili je otišao do toaleta jer mu se “slošilo” od dima, ili je bio u akciji sa nekom cupikom, ili je popravljala šminku. Pojavljuje se kada je račun već regulisan, a pijani drugari i zaborave šta su i za koga platili. Radnja se ponavlja iz izlaska u izlazak. Svaki put taj neko nestaje kada treba da se plati, a vraća se kada je sve već plaćeno.
Moja drugarica se, iz samo njoj poznatog razloga, družila sa devojkom koja predloži da na klopu odu u japanski restoran. Naruči riba specijalitet kuće, pa uz to i flašu vina, a kada konobar dođe da naplati, ona bez blama kaže: “Jao, pa ja sam zaboravila novčanik! Hajde, molim te, ti plati sada, ja ću sledeći put.” Naravno, sledećeg puta opet joj je novčanik ostao u drugoj torbi, a popila je čak pet koktela, i to ona najskuplja. Blama nigde.
Jao, pokrali su me. Nemam da platim ovaj skupi koktel
Postoje tri podvrste onih koji izbegavaju da plate piće: ima onih sa “pravim se lud” stavom, onda onih koji su u večitoj potrazi za novčanikom, a koji nikada ne nalaze (tu postoje oni bezobrazni koji kažu da im je ostao u drugom odelu, i oni manje snalažljivi koji kopaju po torbi i kopaju, sve dok vam njihovo kopanje ne zaigra po živcima pa odlučite da presečete rečenicom: “Okej, ja plaćam!”), i u poslednjoj grupi su cice-trepkavice koje sa uvoštenim osmehom na licu trep-trepnu i očekuju da im drugar/dečko plati piće, jer tako jednostavno treba da bude.
Da se vratimo na moju drugaricu i njenu štekaru-drugaricu. Situacija se ponavljala iz nedelje u nedelju. Izlazile su svud redom, svaki put je ona prva plaćala, a ova druga se bez blama provlačila. I hajde da ova druga nema, pa da donekle razumeš parazitski život, nego se vozi skupi terenac, nosaju se fensi krpice. Mada, doživljala sam da i oni koji baš i nemaju trenutno da finansiraju izlazak, a ostatak društva se složi da bude sponzor to veče, naručuju ne domaće pivo koje inače cirkaju, već skupu stranu žestinu. I na zaustave se na jednom piću. Kad je bal, nek’ je maskenbal!
Lek u tim situacijama ne postoji samo za nesnalažljive. Sledeći put kada vaša drugarica bude insistirala da odete na neko izvikano mesto., i po ispostavi računa se napravi luda – napravite se i vi ludi. Postanite ona. Uz prenemaganje recite: “Jao! Pa ja sam zaboravila novčanik na trosedu u stanu!” Videćete kako će se za tili čas na stolu pojaviti njena kreditna kartica. Dotična vas neće pozvati da sledeći put glumite mačke po finim lokalima. Izgubićete “drugaricu”, ali ćete uštedeti novac.
Izvori fotografija: affinityformusic.com, 3.bp.blogspot.com
Prethodne tekstove iz serijala “WTF” možete pogledati ovde.
Martina Anđelković pola dana živi stvaran život, a pola provodi na društvenim mrežama. Autorka je i voditeljka fiktivnog kulinarskog show-a, fejk plavuša i deda Pajina unuka.
