Samo što je kiša utabanala asfalt, ona je iznela izlizani drveni stočić. Odmah se vratila do kuće po kariranu krpu, nalik na stolnjake iz komunističkih kafana, prostrla je posred stočića i brže-bolje opet se vratila po još nešto. Sitne ruke nosile su paketiće divljih jabuka uvijenih u providnu foliju. Ređala ih je revnosno po stolu, kao da slaže najskuplju kolekciju figurica od porcelana. Kada ih je složila po ličnom asimetrijskom sistemu, ispred paketića ponosno je istakla papirić na kome je pisalo: “Divlje jabuke – 30 dinara”.
Odnekud je izvukla drvenu stoličicu, rasklopila je i pored paketića stavila knjigu. Lana ima jedva 13 godina i dugu smeđu kosu sa talasima. Inače je iz stare vračarske porodice i daleko od toga da od prodaje jabuka kupuje hleb.
Na njoj sasvim fina odeća, primerena njenim godinama. Kada ima mušterije, potpuno je posvećena poslu i retko ko je odbio njene jabuke. Čak je veoma uporna u tome da vas ubedi kako su “divlje jabuke odlične za turšiju, a vreme je da se ista sprema”. Međutim, kada nikog na ulici nema, Lana čita knjigu koja je u sklopu školske lektire.
Na drugom kraju grada, autobus broj 16 je krcat. Mladi gaze penzionere koji gunđaju, vozač ne štedi putnike u krivinama, a dve devojčice Laninih godina kikoću se naglas.
“Nisi mi ispričala šta je sinoć bilo…?”, reče mala brineta šireći radoznale oči nespretno izvučene ajlajnerom.
“Nisam stigla. Pa ništa, našli se u školskom i… Hi hi hi…”, rečenicu je završila bliže drugaričinom uhu.
Autobus je upao u popodnevni špic i počeo da se vuče. Plavušica i brinetica nabile su se uz prozor i počele da komentarišu vozače.
“Jao, vidi ovog u ‘mečki’! Macaaaan! Dala bih mu na keca!”, skviknula je brineta i ruku provukla kroz dugu kosu.
“Ma kakvi! Tom se ne diže, jer je pun para. Boli ga đoka da mu se diže! Hahahaha!”, iskusno će plavuša.
“Ne, ne, ne! Zajebi mečkara. Vidi baticu u kamionu! Ha ha ha! Kamiondžijski mačor! Mijauuu! Baš je debeo i zadrigao. Aj da mu mašemo!”, reče brineta i poče da maše matorcu koji se toliko zbunio da je umalo udario u automobil ispred.
“Ti bi mu ‘ladno dala! Ne verujem da bi mu dala! Kučko! Kučkiceeee!”