Zvao me je danima. Uglavnom ujutru, kad su matorci bili na poslu. Najpre su nam razgovori trajali po par minuta, uglavnom sam ja završavala pod izgovorom da žurim ili da mi dolaze gosti. Kako su pozivi postali češći, tako mi je postalo zanimljivo da ćaskam sa nepoznatim mladićem koji me je jednom video i brže-bolje se iscimao da nabavi moj broj telefona. Pričao mi je da se zaljubio na prvi pogled. Ponele su me njegove reči.
Zapravo i nije bio totalni stranac. Moja dobra drugarica bila je njegova komšinica. Ugledao me je kroz prozor dnevne sobe, kada sam ulazila u njeno dvorište. Kaže da se zaljubio u moj hod, noge i kosu. Zvučao je kao romantik. Raspitala sam se ko je i kakav je. Kaže drugarica da je momak prva liga, fudbaler, pristojno stvorenje, zove se Stefan.
Sastanci na slepo su kao igra na sreću.
I pristanem da odemo u bioskop. Davala se neka američka komedija. Idealno za prvi sastanak. Romantični filmovi za tu priliku su pretenciozni. Sređivala sam se oko dva sata, ukrala mamin skupoceni parfem, ukrala sam joj čak i zlatni lanac koji je dobila od tate za neku godišnjicu braka, nevešto sam izvukla linije na očima ajlajnerom i obukla najlepšu haljinicu iz ormana.
Sudar je bio zakazan za 16h. Već oko 13h srce je htelo da mi iskoči iz grudi od nervoze. Oko 14h počela sam da grizem nokte, pozvala najbolju drugaricu i naredila joj da me smiri. To je bio moj prvi sastanak na slepo. Nisam mu videla ni sliku. Ali ako ga je drugarica toplo preporučila, što bih se brinula?!
Srce mi je sišlo u pete kako sam skrenula u ulicu u kojoj se nalazi bioskop. Znala sam da me iza krivine, na ulazu u kino, čeka on. Bila sam uplašena, ali i veoma nestrpljiva da ga vidim. Stigla sam. Hm, izgleda da još uvek nije stigao… Pa dobro, došla sam pet minuta ranije… Verovatno će sad naići.
Pet minuta posle 16 časova, nije mi bilo svejedno. Pa gde je, pobogu, do sada?! Pa ne, idem do Marijane da joj kažem da mi je finog dečka preporučila! Prte nego što sam krenula, okrenula sam se oko sebe. Ispred biletarnice stajao je neki dečkić i tek pri kontaktu očima shvatila sam da je to on! Nije loš, pomislila sam… Međutim, kada sam pogled malo spustila – tras! Kao da me mokri peškir lupio posred lica!
Dečkić, realno, fino građen. Vide se definisani mišići na nogama. Kako se vide? Ne, ne ocrtavaju se kroz pantalone, dečko je došao u najkraćem mogućem sportskom šortsu. Dužina – do prepona. Čekaj, ladno si došao na prvi sastanak u vrućim pantalonicama?! Dobro, hajde da, na primer, oprostimo taj promašaj kosmičkih razmera. Ali šta ti je to na nogama?! KLOMPE?! Ma da li me ti zajebavaš?
Od toliko patika, sandala, pa čak i papuča – ti za prvi sastanak sa devojkom koja ti se sviđa izabereš bele, tetkaste klompe?! I onda pokušam ja da racionalizujem ovaj fejl, možda je dečko trenirao, pa mu je izašao žulj, a nije hteo da odloži sastanak, niti da se na njemu oseća neprijatno, pa je obuo klompe. Đavolak na levom ramenu doviknuo je: “Pa mogao je u tom slučaju da obuje i japanke.”
Progutala sam i mini šorts i bele, medicinske klompe, mada su me realno podsetile na jednu tetku izrazito dlakavih nogu. Prišli smo jedno drugom, upoznali ste, odmerili se neprimetno i krenuli ka biletarnici da pazarimo karte. Baja je zabio ruke u džepove one minijature od gaća, ja stojim kao da sam izvisila dok su se birale ekipe za basket. Vidim da lik ne planira da izvuče novac iz džepčića i plati nam karte, pa sam karte kupila ja. Da, ja sam kupila karte za bioskop u koji me ON pozvao. On, krivonogi fudbaler u homo-gaćicama i klompicama.
Naravno da sam odmah shvatila da mi ništa od ovoga nije trebalo da uradim. Nema trunčicu ukusa za pristojno oblačenje, a o manirima da ne govorimo. Kako smo ulazili u bioskop, sama sam otvarala vrata, naravno da se nije iscimao ni za toliko. Ruke su mu i dalje bile u džepovima kao da nešto krije u njima.
Skoro se potukao sa mnom da bi zauzeo “bolje” mesto uz nešto što je ličilo na groktanje umesto na smeh. Sela sam i zaćutala, a on je krenuo glavu ka meni i netremice me gledao. Njegov pogled me toliko nervirao da sam, dok su “uvodna slova” za film još išla, poskočila i rekla: “Jao, ja moram da idem! Mama mi je rekla da joj nešto završim, a ja skroz zaboravila na to,” i kao da gori bioskop izletela sam iz sale. Nije stigao da kaže ni “a”.
Trčala sam do svoje ulice kao da me neko juri. Čak sam se nekoliko puta i okrenula. Nisam mogla da verujem sa kakvim sam dečkom pristala da izađem, ali sam bila jako srećna što sam odmah presekla. Otrčala sam do Mace i ispričala joj sve. Umrla je od smeha. Pomenuti Stefan više me nikada nije pozvao. Drugarici koja ga je preporučila rekao joj je da sam “previše umišljena i nadmena”.
Smehotresni dodatak priči: Narednog dana, sedim u dnevnoj sobi i sve vreme razmišljam o tome kako je dečko mogao da dođe na prvi sastanak u klompama. Kad ono, mama me zove da dođem do prozora i kaže: “Neki dečko nešto peva.” Prilazim i ne verujem svojim očima, Macin drug iz odeljenja, kome se navodno već neko vreme sviđam, stoji ispod prozora u šortsu, majici i belim klompama i peva: “Ko mi tebe uze, Martina, prodala si suze drugima…” Taman kada sam pomislila da mi se kosmos sveti i da će mi od sada slati samo muškarce u klompama, vidim Macu kako se tamo negde kod komšijine kapije savija od smejanja. Kasnije mi je rekla da je taj drug pitao kako da mi priđe, a ona mu je rekla: “Šorts, klompe i pesma.”
Izvori fotografija: i.chzbgr.com, data.whicdn.com
Prethodne tekstove iz serijala “WTF” možete pogledati ovde.
Martina Anđelković pola dana živi stvaran život, a pola provodi na društvenim mrežama. Autorka je i voditeljka fiktivnog kulinarskog show-a, fejk plavuša i deda Pajina unuka.
