Moram da je imam! M-O-R-A-M! Vrištala sam u kući jednog šanera, dok su me on i njegova devojka zabrinuto gledali. Jednostavno je savršena! Uz nju mi ne treba ništa više. Mogu da budem u najobičnijim krpama, ali ako nju imam u ruci, ja sam totalna trendseterka, mačkica, tigrica – mega zvezda, mega nivo. Neka ide život – kupila sam je.

 WTF: Nemam leba da jedem, ali imam Gucci torbu!

Šta će mi da jedem kada sam trendseterka?

I onda uđem u neki klub; uska crvena haljina, onako jednostavnog kroja, ništa preterano, crveni ruž na usnama, jednostavne salonke i moja mezimica okačena o ruku. Ruka elegantno dignuta u vis, čisto da moje savršenstvo ne padne u drugi plan. Naravno, elegantan hod, torbu spuštam na šank, gde bih drugo?! Zar treba da je krijem, a toliko sam je želela i napatila se dok je nisam nabavila?

Muškarci zevaju u fazonu: “Wow! Koliko stila ima ova mačka!”. I naravno, slepci se ne usuđuju da mi priđu. Ovaj aksesoar je filter. 

Nisam sponzoruša. Da jesam, sve bi išlo lakše. Ovako sam morala da se odreknem nekih stvari da bih imala baš tu torbu. Dobra stvar je da sam smanjila cigarete, pa mi sada jedna paklica traje tri, četiri dana. Naravno, ogrebem se tu i tamo od nekog za pljugu ili dve. Ali sasvim sam zadovoljna što je to mnogo manje cigareta nego ranije. Budžet mi je znatno skresan. Ne žalim se, dobila sam ono što već dugo želim. Konačno sam totalno fensi!

Skupljala sam novac za nju mesecima. Svaki honorar išao je na devizni račun, a svaki dinar koji su mi dali deda i baba pretvarala sam u evre i takođe nosila u banku. Tu je novac bio na sigurnom.

Leto sam provela na Adi. Šta mi je falilo?! Ništa. Jeste da su se Jovana i Sonja na Zakintosu provele vrhunski i da su nabacile neke super frajere iz Obrenovca, ali ja sam strpljivo čekala. Na kraju krajeva, isto je sunce i u Grčkoj i u Srbiji. Pažljivo sam štekala novac.

Smršala sam nekoliko kilograma. Moj cilj je bio veliki. Nisam mogla kao i do sada da se hranim po fast food-ovima, već sam prema unapred određenom rasporedu imala dva obroka dnevno: ujutru kiflu od 25 dinara i jogurt od 26 dinara, a predveče špagete i sos od paradajza iz kesice – pakovanje špageta 55 dinara i sos 39 dinara. S tim što sam špagete mogla da razvlačim na tri dana. Nije bitno, ionako sam morala da se sredim, da svi popadaju kada prošetam moju novu torbu.

Za velike stvari, potrebno je veliko odricanje. Zato proteklih meseci sebi nisam kupila skoro nijednu krpicu. A i šta će mi? Znala sam da će moja nova lepotica da zaseni bilo koji komad odeće i da ću uz nju moći da nosim i najkineskije dronjke i da izgledam vrhunski.

I eto me sada. Fensi brineta u crnoj haljini sa faltama, sa velikim crnim naočarima i visokim potpeticama, a na ruci ona – Gucci torba. Svi gledaju u mene, svaka žena bi želela da je ima.

A onda jednog dana doživim nervni slom. Pojavi se Sonja sa istom takvom torbom na fakultetu. Ja onako zajapurena ne verujem. Pitam je odakle, šta, koliko. Kaže kod Mice švercerke za 50 evrića…

Izvori fotografija: ebagbop.com, bagshopforum.com

Prethodne tekstove iz serijala “WTF” možete pogledati ovde.


Martina Anđelković pola dana živi stvaran život, a pola provodi na društvenim mrežama. Autorka je i voditeljka fiktivnog kulinarskog show-a, fejk plavuša i deda Pajina unuka.

Comments