Tačskrin mi zamara prste. Nadograđeni nokti su mi toliko porasli da danima ne mogu da pokupim sitan kusur iz marketa. Na poruke ne odgovaram porukom, već pozivom. Ali uprkos svim mukama i tome što sam nenormalna lenština što se tiče dopisivanja, ono što nikada ne bih uradila, i što smatram potpuno kretenskim, jeste čestitanje praznika cirkularnom porukom.
Kapiram, lepo je kada te se neko seti i još lepše je kada ti u ponoć ili u Božićno jutro stigne SMS, ali kada vidim nešto slično ovome: “Neka današnji Badnji dan vama bude radostan… Nek’ vam Božić vrata zlati, neka vas sreća prati… Anđeo sreće neka vas vodi… Mir Božiji, Hristos se rodi!”, ne mogu baš da skapiram da li je pošiljalac zaista mislio na mene kada je slao poruku ili sam ja samo jedan od primalaca kojima je ista poslata. Više mislim da je ovo drugo. Dakle, za onoga ko šalje poruku ja sam samo još jedan recipijent od koga očekuje zahvalnicu za čestitku. Ja ne odgovaram na takve poruke. Poruka nije namenjena defakto meni, već svim ljudima na ovom svetu koji u tom momentu slave, a ima ih mnogo.
"Večeras je Badnje veče, fina atmosfera uz piće i sveće, mirno je veče, ne dolaze gosti, traži od žene ribu - večeras se posti"
I uopšte, ko ih smišlja? Kao da su novokomponovani vernici dobili vikend-zadatak da osmisle poruke za Božić, pa su se pomolili, zaseli, otvorili Novi zavet i od bogobojažljivih reči satkali poruke, prosledili ih mobilnim operaterima koji su ih dalje “prosuli” po mrežama. Procenat – 0,001 dinar po prosleđenoj poruci. Poruke – neinventivne i krajnje dosadne.
Za Novu godinu bila je ista priča: “Šaljem ti stihove umotane snegom i dobrotom, šaljem ti najlepše želje u ovoj noći okupanoj lepotom, srećna ti novogodišnja noć, a sreća i radost sami će doć’!”. Da, veoma dubokoumno i lično. Upravo mi je sarma proradila u želucu. Kaže, hoće napolje. A zatim: “Srećno ti novo leto. Više ga ove godine meto, evri ti iz džepa virili, zlobnici ti u dupe pirili. Ko te se setio, taj te i voli, za one druge piiip te boli! Srećna Nova!”. I sarma je izašla!
Stigla mi je i jedna društveno-politička poruka: “Da živiš kao Krkobabić, da se zaljubiš k’o Mrkonjić, da piješ kao Velja Ilić, da putuješ kao Jeremić, da budeš bogat kao Mišković, i da te onda na kraju ne uhvati Vučić. Želim ti Srećan Božić i Hristos se rodi”. Komentara bez. Jeftin humor za estradno-politički orijentisane.
Neke poruke zvuče kao da su ih pijani poljoprivrednici smišljali ispred seoske zadruge: “Dok se mučiš s posnim oslićem, nešto lepo mirišeš nosićem, to u rerni prasence se peče, dobri dome, srećno Badnje veče!”.
Hrist se rodio, pogledao sve te poruke i rešio da napusti ovaj svet. Toliko novokomponovanih vernika, badnjaka na prednjem grilu “bembara” i Mercedesa i smelih SMS pesnika. A na liturgiji za Badnje veče niko od njih. Tek onaj drugi svet koji istinski slavi praznik.
U mojim tinejdžerskim danima, kružne poruke bile su prilično popularne. Sećam se jedne muvatorske novogodišnje: “Ako budeš videla čoveka u crvenom kako te trpa u vreću, nemoj se uplašiti, to samo Deda Mraz ispunjava moju novogodišnju želju!”. Bile smo klinke i padale smo na to. Ne samo da je poruka čuvana u mobilnom telefonu, koliko god je to ograničena memorija inboksa dozvoljavala, već smo lepe poruke prepisivale u jednu svesku i kasnije te sveske razmenjivale. Bilo je i onih bezobraznih: “Tvoja leva noga je Božić, a desna Nova godina, e zato svratiću između praznika!”. Kako je to hrišćanski i pažljivo. Svrati, junače, slobodno i poljubi vrata.
Zar nije lepše i toplije poslati jedno “Srećna Nova!” ili “Srećan Božić, draga!”? Kružne poruke su ničije; ubeđena sam da ih je smislio neko ko je želeo da podstakne veću razmenu SMS-ova, neko ko radi za neku veliku kompaniju. To je biznis, nema tu emocija. Emocije se mogu izraziti u tri znaka koja mogu više da ugreju od ljigave poruke koja se od aparata do aparata razvlači kao jeftina žvaka.
Šta se desilo sa svim onim lepim čestitkama koje su se nekada prodavale na trotoarima i vašarima? Gde je nestala praznična romantika?
Izvor fotografija: mondo.rs
Prethodne tekstove iz serijala “WTF” možete pogledati ovde.
Martina Anđelković pola dana živi stvaran život, a pola provodi na društvenim mrežama. Autorka je i voditeljka fiktivnog kulinarskog show-a, fejk plavuša i deda Pajina unuka.
