Homoseksualnim osobama homoseksualnost je prirodna. One to obično otkriju na teži način, uz osudu okoline i pokušaje da prikriju svoju prirodu, ali kad jednom shvate da su drugačije od heteroseksualne većine, onda osećaju olakšanje što znaju ko su.
Potraga za identitetom, postizanje samopouzdanja, autentičnost i integritet, najveći su zadaci za svako svesno biće. Seksualni identitet je veliki deo tog zadatka, a buntovnici koji u svemu traže oslobađanje od predrasuda i šablona osećaju potrebu da eksperimentišu sa svojom seksualnošću i da utvrde šta im prija i gde pronalaze sebe. Nekonvencionalne ličnosti umetničkog senzibiliteta, ponekad su biseksualne, a u razdoblju buđenja polnosti, veliki broj nas učestvuje u homoseksualnim igrama.
Serija klipova na Youtube, usmerena ka senzibilizaciji heteroseksualne javnosti na žensku homoseksualnost, veoma duhovito prikazuje šta je lezbejkama normalno.
Niz šašavih pitanja koje lezbejke upućuju strejt muškarcima, ženama i parovima, samo su preokrenuta stereotipna pitanja koja izražavaju predrasude strejtera. Kad lezbejka kaže devojci, nisi ti strejt, samo još nisi srela pravu devojku, ili tipu, da li si stvarno strejt, ili samo mrziš muškarce, izražava najčešću predrasudu koju heteroseksualni muškarci imaju prema lezbejkama – ma nisu one još srele pravog tipa.
Ovakvi klipovi predstavljaju duhovit, zabavan i inteligentan način na koji LGBT osvaja legitimnost.
Razlika između homoseksualnosti i perverzije veoma je drastična. Homoseksualne osobe nisu centrirane oko svoje homoseksualnosti i njihove interakcije sa ljudima nisu usredsređene na pronalaženje saigrača, ni više ni manje, nego kod strejt osoba. One traže ljubav, seksualni sklad i partnerstvo, kao i prijateljstvo, ličnu i profesionalnu afirmaciju, uspeh i osećanje ispunjenosti i smislenosti.
Ne traže link, situaciju ili objekat, pomoću koga će postići seksualno uzbuđenje i olakšanje, kao što to čine recimo, egzibicionisti, fetišisti, sadisti, pedofili. Njihovi saigrači nisu žrtve, nego osobe istog seksualnog identiteta. One kojima je prirodno i normalno da budu to što jesu.
Ne možemo tražiti od njih da sprovode svoje nastranosti u svoja četiri zida, jer se ne radi o nastranosti. Nije mi poznato da je neka lezbejka proganjala i silovala ili ubila neku ženu, zato što se u nju zaljubila i utripovala da mora da je poseduje. Možda jeste, jer verovatno nema te ludosti i surovosti koja se na ovom šarenom svetu već nije dogodila, ali u takvom slučaju ludost i surovost, odnosno mentalna nestabilnost, uzeli su primat, a ne seksualna orijentacija.
Shvatanje homoseksualnosti kao normalnosti drugačije od heteroseksualne, nije pitanje tolerancije, koliko je pitanje svesti.
