Stanem i zapitam se zašto mu se uvek vraćam. Nešto me vuče ka njemu, nešto me tako snažno privlači, a sudeći po svemu – ne bi trebalo. Baš naprotiv. Da je u pitanju bilo ko drugi, ponašanje bi me odbilo na samom početku. Šta je kod njega drugačije? Neprestano postavljam pitanja koja ostaju bez odgovora.
Znam da prvi ne bi umeo da mi odgovori na ta pitanja. Lomim se, raspravljam i svađam sama sa sobom. Ne, svađam se sa tom osobom u sebi koja ga izgleda voli do ludila. Druga ja pokušava nešto da dokaže, ali bezuspešno. Mozak je na njenoj strani, iako zajedno gube bitku.
Koliko puta sam ubeđivala sebe da nije za mene, koliko puta su i drugi pokušavali. Odlazila sam ljuta, besna i razočarana, a onda se vraćala, sve zaboravljala i praštala. Praštala njemu. Sebi nikada. Posle svega grlili bi se i počinjali ispočetka, odmah iza tačke koju bismo pretvarali u zarez. Uvek je bio tu, podsećajući – nakon loših trenutaka – na nežne dodire i mirišući na ljubav.
Zanemarila sam što mi je uvek davao premalo. Nije mogao da me voli i te mrvice od ljubavi bilo je sve što je mogao da mi ponudi. Pokušavala sam sve, ali svaki sledeći pokušaj bio je nova propast. Sve to dovodilo je dublje u očaj, ali nikada dovoljno duboko da bi se jednom prekinulo i stavilo, ne tačka, nego znak uzvika.
Njemu praštam sve, al’ sebi ne
Gledam ga, obraćam mu se i dodirujem ga. Ali shvatam da je naprosto prisutan. Nema sjaja u očima poput mog kada upoznam osobu koja nosi ime kao njegovo ili kada čujem glas koji mu liči. Jer svaka sitnica podseti na njega, na nešto što voli ili radi. Želim sve da mu ispričam, ali to na kraju uvek ostane neizgovoreno. Toliko je reči, a on opet nema šta da mi kaže.
Mora da sam mazohista ili nešto, jer prosto ne znam više ko smo mi. Da li smo nekada uopšte i bili nešto. Još se sećam našeg prvog poljupca. To isto osetim kad god nam se usne spoje. On ne – i zato se zapitam šta sam mu ja. Čemu ovo? Kuda? I koliko još?
Jovana Jovović studira novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije, piše kratke priče i beleži citate i omiljene delove iz knjiga koje čita. Možete ih pronaći na njenom blogu. Obožava Beograd, voli Novi Sad i uvek se vraća u Bar. Leto ne može da zamisli bez mora.
