Ako se ponekad naljutiš na tu egzistencijalnu trku, pa psuješ novac, koga nekako nikad nema dovoljno, ili te materijalne vrednosti opterećuju, pa se prosto zapitaš šta će ti novac, i kako bi bilo lepo da svet funkcioniše po onim komunističkim principima – svako prema mogućnostima, svakome prema zasluzi – potrebno ti je da zarađivanju novca daš neku svrhu i vrednost. Naravno, novčanice nemaju vrednost same po sebi, to je samo štampani papir – ali novac vredi onoliko koliko za njega dobijaš.
I ako veruješ u ono da su najbolje stvari besplatne, odnosno, da se najvrednije ne može kupiti, jer mu se vrednost ne može izmeriti novcem – evo nekih zanimljivih zapažanja o tome za šta još služe pare, osim da platiš račune, napuniš frižider i nerviraš se što se opet “krpiš” i što ti finansijska konstrukcija puca, a troškovi izmiču kontroli.
Kad imaš pare, pametnija si
Ili bar ne postaješ gluplja i svakako imaš veće šanse da održavaš i unapređuješ svoju inteligenciju. Jer – finansijske brige opterećuju mozak, a u tom stanju IQ je manji za 13 poena, utvrđeno je na namenski sprovedenim testovima. Uočeno je da ljudi bez para imaju veće šanse da donesu ishitrene i loše odluke, kao što je uzimanje prevelikog kredita, koji će im stvoriti dodatne novčane probleme. Dakle, u savremeno “dužničko ropstvo” upadamo ne samo zato što nemamo para, nego i zato što smo oglupaveli, pa nam to izgleda kao najbolje rešenje za naše probleme.
Dalje, u istom istraživanju je uočeno da su se pojedinci koji su uspeli da povećaju prihode i rasterete se novčanih briga, opet opametili – IQ im se povećao. Pad intelektualnih sposobnosto je bio privremen, usled “suženja svesti” odnosno fokusiranja na problem i osećanja bezizlaznosti i beznađa.
