Hot topics

Kako su milenijalci i generacija Z učinili da počnemo drugačije da gledamo na modu i trendove

Feel&Taste: Ideja za malo drugačiji vikend u Sloveniji

3 najveće prednosti korišćenja kreditne kartice

Da li si znala: Simptomi nedostatka magnezijuma i zašto ne bi trebalo da ih ignorišeš

5 malih rituala za srećniji život by Iva Chu

Kako da pobediš neizvesnost i prevaziđeš strah od budućnosti?

3 styling trika koje žene sa tankom kosom moraju da znaju!

Čista lepota osvaja beauty industriju

#HairHacks: Kako da postigneš savršene #BeachWaves lokne

Moja rođendanska želja ili kako sam uspela da dobijem više vremena za sebe i svoju porodicu

1/2

Danci i srećan život, ovo bi do sad trebalo da su postali sinonimi. Zahvaljujući tome što smo čitave prethodne godine bili zatrpavani pričama o hygge hajpu, svaka od nas je u dom unela mnoštvo mirišljavih sveća, cozy jastuke i budimo iskrene, one kolače sa cimetom. I sve to je činilo da se osećamo malo bolje, poput terapije za sreću, jer ipak su Danci proglašeni najsrećnijim ljudima na svetu. Autor knjige “The little book of hygge”, Meik Wiking, u kojoj se temeljno bavi ovim fenomenom, odlučio je da ode korak dalje i predstavi nam nov pojam, lykke.

Zašto treba da znaš šta je lykke? Pa, zato što lykke prevedeno sa danskog znači upravo sreća. Nakon planetarnog uspeha koji je doživela knjiga o srećnom življenju, Meik je publici predstavio sreću lično. U najnovijoj knjizi, “The little book of lykke” ispituje šta je to što je zajedničko svim srećnim ljudima, i šta možemo da naučimo od njih. A onda se ja moram zapitati, a gde je to nestala sreća, i zašto su nam potrebna uputstva kako da je dosegnemo? I tako dolazimo do teme millenials načina življenja. Preopterećenost obavezama, stres i lična vrednost koja zavisi od online prisutnosti i lajkova na društvenim mrežama. Nije mit, nije prazna priča. Wiking je, ispitujući ovaj fenomen, koristeći čak i sebe kao ispitanika, došao do zaključka da naša sreća počiva na prisutnosti. Da, prisutnosti, i to u sadašnjem momentu. Činjenica je da mi svakodnevno biramo informacije koje dopiru do nas. Dobre ili loše, bitne ili ne, svet je kanal u kom mi biramo programe koje nam emituje. Vezanost za smart telefone omogućava nam pristup podacima 24/7 o bilo čemu što nam padne na pamet. To je zaista impresivno, ali ne i način na koji tu mogućnost koristimo. Psihološka istraživanja su pokazala da su ljudi skloniji tome da se interesuju za neugodne, nego ugodne događaje. Zamisli, svesno ili nesvesno biramo ono loše. Pa šta sad mogu da preduzmem u vezi sa tim?

Editors choice