Svi volimo da maštamo da smo junaci prelepog, romantičnog, avanturističkog holivudskog filma. Ali dok se mi zadržavamo u oblacima mašte, neki su smelo vodili takav život.
Jedna takva prava diva bila je Ketlin Eni Panonika Rotšild (nadimak: Nika) (Kathleen Annie Pannonica Rothschild), rođena 10.12.1913. u Engleskoj, na jednom od najvećih imanja čuvene porodice Rotšild (Rothschild). Od malena je odevana u najlepše haljine, jela iz najfinijeg posuđa, prinosili su joj čitava drveća voća kako bi sama mogla sebi da ubere koju trešnju. Shodno tome, udala se za barona Žila de Konigsvartera (Jules de Koenigswarter), koji je po početku Drugog svetskog rata poslat u Severnu Afriku. Čim je prebacila decu u Ameriku, Nika se kao dobrovoljac prijavila da ratuje u Africi, ne bi li bila uz svog muža. Ubrzo po okončanju rata, Nikin život dobio je sasvim novi oblik.
Jednog popodneva, dok je sedela kod prijatelja Tedija Vilsona (Teddy Wilson), začula je tonove, sada čuvene pesme, ‘Round Midnight’. Tada je prvi put čula za Telonijusa Monka (Thelonius Monk), jazz muzičara, čoveka od koga se neće odvajati punih 28 godina. Ubrzo posle toga napustila je muža i već 1954. godine uputila se u Pariz gde je konačno bila predstavljena ljubavi svog života. Telonijus svakako nije bio imun na šarm i neodoljivi osmeh ove dame. Ali nemojte pomisliti odmah da su njih dvoje bili ljubavnici. Nisu. Niko nikada nije primetio bilo kakve ‘neprikladne’ dodire. Monk je ostao veran svojoj ženi, iako je do kraja života bio zaljubljen u Niku, a njeno srce pripadalo je samo njemu. Nazivala ga je ‘osmim svetskim čudom’, primetila je njegov talenat čak 11 godina pre nego što će ga kritičari priznati za genija. Nika nije pomagala samo Telonijusu, a ne. Ovako je izgledao njen uobičajeni dan: Probudi se oko 6 popodne, uzme pištolj i vežba gađanje, na užas prefinjenih suseda iz Pete avenije. Zatim sedne u voljeni Bentli i ode u nabavku, ali ne za sebe, već za izgladnele jazz muzičare. Kupovala im je hranu, otplaćivala instrumente koje su oni morali da založe ne bi li preživeli još koji dan, obilazila ih po bolnicama, patila i smejala se sa njima. Nakon ludo provedene noći, svi su odlazili u njen stan gde su svirali do kasnih popodnevnih časova. Bila je njihova muza i njihova boginja. Baronica jazz-a. Jednom prilikom izjavila je: ‘’Pravi glamur ne krije se u Bentliju ili bundama ili pak srebrnom escajgu. Pravi glamur je kada se šetate Pedesetdrugom ulicom i tokom samo jedne noći čujete najveće muzičare koji sviraju pesme posvećene upravo vama.’’ I zaista je bilo tako. Ne postoji značajniji jazz muzičar tog vremena koji nije opevao ovu divu u bar jednoj pesmi.
Čarli ‘Ptica’ Parker (Charlie Parker) poslednje trenutke života proveo je u društvu ove dame. Upravo tada je i postala ozloglašena, novinari su se okomili na nju, menadžeri hotela izbacili je iz apartmana. Ne brinite se, preselila se u ogromnu kuću u Nju Džersiju (New Jersey) gde je živela sa 306 mačaka. Bilo bi još važno napomenuti da je jednom prilikom završila u zatvoru i to ni zbog koga drugog do Telonijusa. Vozili su se na koncert na kome je Monk nastupao kada ih je policija zaustavila i u kolima im pronašla konzervu sa marihuanom. Iako je bila njegova, Nika je preuzela krivicu na sebe, ne bi li on stigao na koncert. Osuđena je na tri godine zatvora, a Monk svejedno nikada nije stigao na svirku, a na to mu je i oduzeta dozvola za sviranje. Ubrzo nakon ovog nemilog događaja, Telonijus je doživeo moždani udar i prestao da svira. 1982.godine preminuo je u njenoj kući u Nju Džersiju. Naša draga dama napustila je ovaj svet 1988.godine, ostavivši za sobom petoro dece, dva unučeta, četvoro praunučadi i više od 20 pesama koje veličaju njeno delo.
Tamara Biljman je individua čiji je život potraga. Potraga za savršenstvom koje se krije u umetnosti, jer jedino je umetnost zaista veća od života, zar ne? Samo ona može da zaustavi vreme. Ne podnosim nikakva ograničenja i s toga sam kao moto prisvojila rečenicu Tristana Care: ’’Jedini prihvatljivi sistem je taj da se sistematski ne sledi nijedan sistem.’’
