“Zabrinutost je najčešća meditativna praksa u svetu” , kaže jedna mudrost, koja još ne spada u narodne poslovice, ali možda će spadati u sledećem veku.
Možda smo ubeđeni da zabrinutost ide ruku pod ruku sa ljubavlju, jer nismo zabrinuti zbog onih do kojih nam nije stalo, nego zbog onih koje volimo. Ali ubeđenje nam je pogrešno, iako je zasnovano na autentičnom iskustvu.
Zabrinutost proističe iz straha i sa njom idu nesigurnost, nepoverenje, zebnja, neprijatna osećanja i predosećanja. Briga od nas pravi pticu zloslutnicu, a predstavlja i svojevrstan oblik sujeverja, odnosno, teranja baksuza.
