Svaka zavisnost u korenu ima žudnju za samopotvrđivanjem, bazični nedostatak ljubavi i samokažnjavanje zbog toga što se zadovoljavamo pogrešnim stvarima na destruktivan način – zavisnici su svesni da škode sebi, ali im je veoma teško da naprave iskorak i da krenu putem samoisceljenja, samoostvarenja i samoljubavi, koliku god podršku imali. Zavisnost od seksa nije tako transparentna i otvoreno destruktivna kao drugi oblici zavisnosti – ali samo zato što se na zavisniku ne vide nikakve promene i tragovi zavisnosti, za razliku od alkoholizma, poremećaja u ishrani ili narkomanije, koji ostavljaju vidne tragove i narušavaju zdravlje. Zavisnosti takođe imaju svoje blaže oblike, pri čemu osoba ne sumnja da ima problem, ali oseća da se pogrešno ponaša i da nije na pravom putu, a to je naročito često kada je u pitanju olako zaljubljivanje i upuštanje u seks. Možda misliš da samo tražiš ljubav, a zapravo se hraniš onim emotivnim uzletima i intenzitetom telesnog kontakta, koji možeš da doživiš samo sa nekom novom osobom. Preispitaj se i razmisli da li tvoj povremeni promiskuitet, ili kratke i intenzivne ljubavne veze koje se smenjuju jedna za drugom, govore o dubokoj tuzi i neispunjenosti koju nosiš u srcu i ne želiš sa njome da se suočavaš.
Veoma te je lako zavesti
Kad je neko ljubazan, rečit, šarmantan, duhovit, posvećuje ti pažnju, daje komplimente – spremna si da odmah odeš sa njim u krevet. Već si zaljubljena i već vidiš kako će biti uzbudljivo prepustiti se tom zanostu. Ali kad se to desi i prođe, shvataš da si imala posla sa nekim koga ne bi volela ponovo da sretneš, da si nasela na šarlatanske zavodničke fazone i da si mogla da ih prepoznaš u startu i da se odupreš, da si htela. Međutim, nisi. Ono što si htela, bilo je da se igraš vatrom, a da bi ta igra imala težinu i smisao, neophodno je da se opečeš.
