Kao neko ko i dalje živi na maminoj i tatinoj plati, ali pomalo i na svojoj (sve pohvale), koju više bahato trošim na šoping nego na egzistenciju, od jednog muškarca samo očekujem da me nasmeje, da divno miriše i da seks sa njim bude odličan.
Jedno od naših večeri
Dok zaključava vrata od stana, već sam na stepenicama, pomalo ljuta, ali sa vrlo odjebivim stavom i na njegovo pitanje: “Šta ti je?”, odgovaram sa klasično ženskim: “Ništa”. Sigurna sam da ne vidi razlog zbog kojeg sam ljuta, jer do pre par minuta uživali smo u odličnom seksu. Iako je muško, trebalo bi da zna šta se ne govori posle seksa, kao što se posle prvog sastanka ne govori: “Volim te”.
Zamišljeno posmatram bandere koje kao da proleću pored nas, dok se ulicama probijamo do autoputa. Jesam ljuta, nisam ljuta, jesam ljuta, nisam ljuta – zaista ni ne znam više, mislim da u ovom trenutku samo teram inat u obliku prikladne kazne za njegovo ponašanje. Usred ove igre, sasvim nežno spušta ruku na moje koleno. Pokušavam da ne obraćam pažnju, gledajući u stranu, ali prekinuo me najobičnijim pitanjem: “Jesi li srećna?”. Dok razmišljam šta zaista da mu odgovorim, onako u odbrani, pitam ga: “Zašto?”
