To što ja jesam – bila dovoljno mudra – ne čini me ništa manje prevarantom, lažovom i lopovom. Ali to što sam grizla savest, a ne ona mene, čini razliku. Varala sam čista srca, bez valjanja po blatu. Nije mi bilo potrebno ni iskupljenje, ni oproštaj. Znala sam zašto to radim. Jer mi se moglo i htelo. Bez opravdanja.
Znala sam i da je čin prevare samo malo gori od razmišljanja o prevari, razmatranja mogućnosti da to uradim, zamišljanja kako to činim sa nekim ko mi se sviđao. Upoznala sam sve aspekte prevare – bila sam ljubavnica, švalerka, bila sam varana i bila sam izdajica i prevarant, suočavala sam se sa blatom svoje i tuđe savesti, sa bedom odnosa koji se krpi nakon prevare, praštala sam – i nije mi bivalo oprošteno. Varala sam telom, umom i srcem, lagala sam svoje, krala sam tuđe i plaćala sam i na mostovima i na ćuprijama. Iskupljivala sam se iskustvom i svešću, ali sve odvratno što se dogodilo, i dalje je odvratno. Odvratna iskustva i svest o sopstvenoj odvratnosti deo su mog integriteta.
“Grizi metak, bejbe” poručila mi je jednom jedna pesmica (“Plejboj”) i ja sam primila poruku. Bila sam ludo zaljubljena u nekog koga sam krala, bila sam razonoda nekim kradljivcima, koristila sam prevaru da nekim odnosima zadam “coup de grace” – smrtni udarac kojim se okončava patnja teško ranjene osobe ili životinje… milosrdno ubistvo smrtno ranjenih (Wikipedia). Bilo je grozno, bilo je bolno, bilo je brutalno, ali me nije načinilo ciničnom, sumnjičavom, oštećenom, ljubomornom, isključivom. Na čistom srcu, blato se skoreva i otpada i vera u ljubav ostaje netaknuta. To je milost. Jedina koju prevaranti, lopovi i kradljivci mogu da spoznaju, neprocenjiva i prosvetljujuća. I to je dovoljno.
Zagrizi svoju savest, oproštaj je za kukavice i slabiće.
Naslovna fotografija: instagram.com/kat_in_nyc
Aleksina Đorđević
