Namrštilo se ovih dana lice života i traži nove žrtve. Koga li će naći? Koga li je našlo? Izgleda da na sve dođe red, samo budite oprezni. I vi ste negde na spisku. Ko zna kada, ko zna kako, naletećete već na nišan nekog muškog roda, pa makar i pod imenom život. Čudna se prašina digla ovih dana, sve žene oko mene lete kao polulude i sumanute. Traže nešto ili neko traži njih. Zovu me da se družimo, ne bi li mi rekle nešto novo, nešto staro i da ostave u mojoj zbirci neki trag koji ću ja kvarno da iskoristim i ovekovečim ih rečima. Možda one to namerno rade, nikad se nisam pitala do večeras.
Javila mi se jedna od prijateljica iz nedođije. Kaže nema joj više smisla ništa. Odlučila je da digne sidro i da ode bilo gde. Došlo joj je preko glave i posla, i ljudi, i muškaraca, kao i glupih priča i situacija. Slušam je i klimam glavom kao da me vidi preko telefona, a u sebi se mislim “Pa nisi ti mila moja jedina, došlo je i meni tako koliko puta, ali nisam nikoga zvala osim Đavola da dođe po svoje pa da ja nastavim mirna dalje.” Međutim, misao mi prekinula daljom pričom.
“Znaš šta. Usudim se da mu verujem ovako pametna i znaš šta mi uradi? Zajebe me svetski. Godinama ga volim, godinama ga čekam, godinama mu povlađujem, slušam ga u svakom momentu, tu sam za njega, a on za mene nigde. Mislim promeniće se nešto, poverujem mu da hoće, silna ljubav proradi u meni. Popustim još jednom, kažem hajde nema veze, neka bude i ovog puta, a on? Znaš šta on uradi? NIŠTA! Isto kao i prošli i pretprošli put. I ko je tu onda budala, reci ti meni.”
Slušam je i razumem situaciju. Vreme je za žensko okupljanje. Ko je na raspolaganju, ko nije, krizni žeMski štab nastupa ponovo. Sazovem ja njih par za okrugli sto i da većamo ko je glup, ko je lud, a ko je budala. Odlučim da ovog puta nađemo rešenje, da izbacimo iz sistema sve i da se rastanemo sa osmesima na licu. I krizni stab se okupio brže nego što je očekivano. Sve namirisane, doterane, svaka sa tajnom u pogledu, spremne da čujemo staro – novu priču koja se kotrlja po stolu već nekoliko godina. I počne ona da iznosi svoj problem. On je oženjen. Ona je slobodna. On je voli. Navodno koliko i ona njega. Ma lud je kaže za njom, mada joj u lice nikad nije rekao da je voli, ali u porukama ume da mu se omakne neki put, možda svake prestupne ili o veće svece, ko bi ga znao. Bolelo bi i istraživati tako šta. Viđaju se kad on hoće, jer ona je slobodna. A ona ga pušta jer veruje da je voli i da je to u redu.
Znaš lutko lepa, ljubav ti je jako slepa… ne veruj mi…
Mislim da je pre jer joj nedostaje, jer je on pusti da ga se zaželi jebeno da joj je svejedno hoće li da dođe crni gavran ili najseksepilniji muškarac na svetu. A kada dođe, ona zaboravi da je ljuta, zaboravi da ju je zanemarivao, da ga nije bilo, da je u međuvremenu kresao svoju milu ženu koja je luda ili večito besna, završe u krevetu i krug novog zavlačena krene ispočetka. On ode nasmejan i rasterećen, a ona ostane da nas bombarduje svojim nedoumicama i da se pita šta se ovog puta desilo drugačije i da li je zaista nešto drugačije u toj nazovimo vezi. Mi je slušamo, tešimo, nećemo da kažemo da nije ništa, a da možda i jeste, jer ipak, ne znamo ni mi šta se krije iza fasade ljubavnog trougla i prekrivača tajne veze između nje i misteriozog dase od kog joj se tresu kolena godinama. Vidimo joj osmeh, sjaj u oku, lak korak, svima nam je jasno da je sex sjajan, a da ga ona voli dubinom duše i onda zaćutimo ako bismo nešto i rekle. Ovog puta situacija je bila drugačija. Nema osmeha, nema lakog koraka, nema sjaja u oku, osim besa i munja, a i neka nova dva muškarca se uzmuvala oko nje i ne daju joj mira. Sve smo bile u dilemi. Da li da lomimo pogaču na ravne časti pa da svaka kaže šta joj je na pameti i da je navedemo da ide dalje i batali dasu ili da je pustimo da vidimo hoće li to sama uraditi.
Jedan je stranac. Naš ali stranac. Ima šarma na izvoz a i iskustva, što je očigledno. Srela ga je negde usput da ni sama nije znala da može sresti takvog muškarca, ali ništa. Kaže udvara joj se ludački, piše joj mejlove i poruke, presreće je, šalje cveće, zove je a ona ćuti, ne odgovara na pozive, a on uporan. Glup ili uporan?! Zapitah se ja, ali prećutah. Možda se on zaljubio a mi ne verujemo. Siguran u sebe taman da joj poljulja tlo pod nogama koliko želi da je osvoji. A ona? Ništa. Ćuti, pliva u mutnom moru neizvesnog i čeka princa. Princ li je?! Hmm…
Drugi je isto naš, ali daleko. Predaleko. Ipak, spreman da se vrati za nju samo ako pucne prstima. Skinuo bi joj zvezde sa neba i mrtva trka. Obrazovan, kulturan, dobro izgleda, ume i hoće sve što mu padne na pamet, ali poznato je da joj se sposobni uvek nekako nameste na putu. Eto problema, ona neće njega. Rekla mu je da ostane gde jeste i da se drži divljine, daljine, neke tamo žene umetnice. Stižu mejlovi, hoće da bude u toku sa svim, prati joj misli, prati joj korake a ona hoda i osvrće se brišući ih tuđim imenom.
Slušamo je i slušamo i shvatismo. Zalud pamet u žene. Kad voli ona voli. Pogledasmo se sve tri, pa joj lepo uz osmeh i klimanje glavom saopštismo odluku žeMskog kriznog štaba.
“Gde god da se okreneš ti vidiš njega. Vraćaš se njemu. Ima nešto đavo bi ga znao šta, a to nešto tražiš baš ti. Dok god tražiš, dotle će ti se vraćati, dotle ćeš mu se vraćati. Ili se lepo kresni sa nekim od te dvojice i pusti da te vode u zaborav, u daljinu, divljinu, dim i prašinu, ili stani pred njega gola i završi jednom za sva vremena pa kako bude.”
Gledala ih je u čudu. “Da se kresnem sa nekim od njih dvojice?! Jeste li vi normalne? Šta? Kao break a spell?! Ma dajte molim vas, nema šanse. Volim njega. Kako da stanem gola i završim?”
Nasmejale smo se sve tri očekujući baš takav odgovor.
“Znaš ti kako. Uzmi ili ostavi. Ako uzme, neka uzme sve, ako ostavi, neka ga đavo nosi iz tvog života. Sve ćeš znati.” Zaćutale smo sve. Razišle se. Ali šta da vam kažem. Zalud pamet u žene. Kad voli ona voli, sve do jednom… a onda ne dao mu Bog da bude blizu kriznog štaba.
Maja Wu (rođena Bjelić) je Somborka, zaljubljenik u život i pisanu reč, a kao čuvar nepresušnog izvora Univerzuma u duši našla se u ulozi blogger-a i kreirala svoj svet na stranici kojim jedri svim morima srca. Granice ruši plesom reči iz svog pera, a snovima korača kroz nedosežno. U pasošu joj je ceo svet, u očima nebo… Možda je i vi sretnete negde na ulicama nepoznatog grada kako zaneseno piše upravo o vama…
