U malom mestu Fairlie na obali Škotske, nalazi se zamak Kelburn koji potiče iz XVI veka. Zapravo, prvi zamak je baš na tom mestu podignut još u XIII veku, ali je samo nekoliko tesanika novog zdanja tome svedok. Zamak je u vlasništvu erla od Glazgova, ali je erl 1977. godine ustupio svoje imanje javnosti, da služi kao mesto za odmor sa veličanstvenim parkom. Ovaj zamak je jedan od najstarijih u Škotskoj u kojoj ista porodica već vekovima živi. Zamak je zaštićen kao jedno od najvrednijih kulturnih dobara, a vrt je na listi najlepših u Škotskoj.
Godine 2007. stručnjaci su objavili porodici da su delovi zamka od betona u dosta lošem stanju i da je potrebna rekonstrukcija kako bi se izbeglo rušenje pojedinih delova. Poslušavši ideju svoje dece, sadašnji erl od Glazgova je odlučio da u pomoć pozove četvoricu slikara grafita iz Brazila da oslika zamak. Istorijsko društvo Škotske složilo se sa ovim predlogom – da grafiti budu na fasadi zamka u toku tri godine, koliko je predviđeno da radovi traju. Sredinom 2010. godine obnova zamka je završena i trebalo je ispoštovati dogovor. A onda je došlo do nesuglasica – vlasnik je želeo da zadrži grafite kao sastavni deo zamka.
Krajem 2010. godine dogodio se manji požar zbog neispravnih instalacija na zamku, pa se danas dovodi u pitanje da li vlasnik krši dogovor zbog nedostatka novca za uklanjanje grafita, ili i dalje želi da svojom veselom spoljašnošću zamak doprinosi lepoti parka. Pa ipak, nezadovoljstvu Istorijskog društva pridružuje se i sve više meštana.
Nekima se zamak dopada i želeli bi da takav i ostane, a neki smatraju da je potpuno neprikladno imati ovako nešto umesto dostojanstvenog pređašnjeg spomena. Izvesno je da su ukusi različiti, a čije mišljenje će prevagnuti – ostaje da se vidi!
Iva Šapić je budući istoričar umetnosti. Nesuđeni Šerlok Holms II. Budući umetnik, krojač, kuvar, organizator venčanja i vlasnik cvećare i kafića – knjižare. Ili pisac. Ili turistički vodič. Ili profesionalni čitač knjiga. Ili sve to, ako poživi koji vek duže.
