Muški i ženski mozak se razvijao drugačije
I to je biološka činjenica – muškarcima je sledovao lov i zaštita od neprijatelja, a za postizanje tih zadataka morali su da nauče da obustave empatiju i da se drže agresije. Za to vreme, ženski mozak se razvijao prilagođavajući se brojnim ženskim ulogama – rađanje i čuvanje potomstva, povezivanje i pomoć u ženskoj zajednici, lečenje i staranje o ranjenima, oplakivanje gubitaka – žene su od početka razvijale komunikaciju, tamo gde su muškarci razvijali akciju i reakciju. Posledično tome, muškarci i žene nemaju isti emotivni kapacitet – uglavnom. Možda samo izgleda kao da je prošlo dovoljno vremena od pećine do danas, ali kolektivno nesvesno, genetski zapis i kolektivno iskustvo moćni su nosioci informacija – one su stigle do nas u originalnom izdanju, a mi smo vema malo evolutivno odmakli od drevnih rodnih odrednica. A to uopšte ne olakšava stvari. Danas kad muškarci nisu dužni da prehranjuju porodicu (da love) i da neprestano nekoga napadaju ili se od nekog brane, a žene nisu dužne da rađaju, niti da pronalaze svoje mesto u tradicionalnim bračnim ulogama, kad svi govore o pomeranju granica, izlasku iz zone komfora, pronalaženju sebe i korišćenju svojih potencijala, i dalje se saplićemo o kamenje kojim nam je posut evolucioni put.
Teško nam je da se složimo u ljubavi
Harmoniju u vezi je teško postići, a kada je postignemo, shvatimo da je ona samo privremeno održiva i da dinamika odnosa, ličnog i zajedničkog razvoja zahteva da se sukobljavamo, da se razilazimo u shvatanjima i da se borimo za razumevanje i kompromis – stalno. Pritom naučimo da cenimo dobre strane različitosti muškog i ženskog uma i ako smo zaista veoma pametni i imamo mnogo sreće, u stanju smo da učimo od partnera i od sebe samih u partnerskom odnosu. Razlike u shvatanju seksa i romantike unose tu dinamiku, uglavnom. U isti paket spada i posesivnost i ljubomora, pitanje vernosti, odnosno seksualne vernosti i emotivne prevare, o kojima takođe imamo pretežno različite stavove.
