Frida Kalo (Frida Kahlo) je bila meksička slikarka i kultna ličnost poslednjih decenija XX veka. U najtežim trenucima svog života je pronalazila načine da ustane i da neprekidno zadivljuje sve oko sebe.
Frida je sa šest godina obolela od dečje paralize, zbog čega joj je desna noga bila tanja od leve. Ovaj deformitet je kasnije prekrivala dugim i raznobojnim haljinama.
Prezirala je pokazivanje bilo kakve slabosti i nikada nije plakala. Nije mogla da preskoči konopac, ali je zato učila rvanje i boks i brže je plivala od svojih vršnjakinja.
Septembra 1925. godine je doživela saobraćajnu nesreću u sudaru autobusa i tramvaja. Niko nije verovao da će preživeti. Posle nesreće je imala 32 operacije. Bila je prinuđena da leži u krevetu četiri meseca. Kako bi je spasila od depresije, njena majka joj je donela četkice i slikarsko platno. Tako je rođena njena strast prema slikanju.
Zbog saobraćajne nesreće Frida počinje da slika
Bila je prva meksička slikarka čiji je rad izložen u muzeju Luvr u Parizu. Ni te 1939. godine, kada je otkupljena njena slika, nije verovala da je slavna.
Naslikala je 143 slike od kojih su 55 autoportreti.
U početku je nosila muške pantalone, kožne jakne i čizme, a onda se promenila i počela je da se oblači kao “Seljanka iz Tehuana”. Češljala se i oblačila satima, nosila je haljine i šalove jarkih boja, a u kosu je stavljala cveće.
Fridina slika “Koreni” je na aukciji prodata za 5.6 miliona dolara
Svog muža Dijega Riveru (Diego Rivera) je ugledala još u holu škole. Poznati slikar je oslikavao mural. Kasnije, kada se oporavila od nesreće, odnela mu je svoje slike, da ih pogleda. Otkrila mu je da bi želela da zarađuje od slikanja, jer joj je to najmanje dosadno. Rivera joj je rekao: “Tvoje slike su nešto posebno, tako su meksičke. Ne oponašaj nikog, budi svoja. Dovoljno si dobra i drugačija”.
Frida je prijateljici pisala kako je Dijego “kaktus koji uspeva svuda, na pesku, na kamenu. A kada cveta, njegovi su cvetovi predivne crvene boje ili su žuti kao sunce”.
Dijego i Frida- “slon i golubica”
Kada se udala za Riveru, nazivali su ih “slon i golubica”, zbog razlike u visini i građi. Frida je bila visoka svega 150 cm. Dijego ju je često varao (prevario je čak i sa sestrom). Zato je prkosila i imala je potrebu da radi sve ono što ne može. Upuštala se u veze sa muškarcima i sa ženama, a sa Dijegovim devojkama je sklapala prijateljstva.
Kada je Andre Breton (André Breton) ugledao Fridine slike, rekao je da su nadrealističke, na šta je Frida uzvratila: “Ne, one su samo autobiografske, ja slikam život”.
Pikaso (Pablo Picasso) joj je poklonio minđuše u obliku dve ruke, napravljene od oklopa kornjače. Fridi su one bile omiljeni komad nakita.
Lekari su rekli da zbog gangrene moraju da joj odseku nogu, na šta im je Frida uzvratila: “Šta će mi noga, ja imam krila”.
Rodila se u Plavoj kući (La casa azul) koja je danas njen muzej, u kome se čuva Fridina urna.
Umrla je u četrdeset i sedmoj godini života. Dijego Rivera je taj dan proglasio za najtragičniji dan u svom životu.
Godine 1980. pojavio se pravac neomeksikanizam, koji se oslanjao na Fridinu umetnost.
Frida na naslovnici “Vogue” magazina
Hajden Herera (Hayden Herrera) 1983. godine je izdala Fridinu biografiju, koja je postala besteler. Knjiga je 2002. godine ekranizovana. Film je osvojio dva oskara, a Fridu igra Selma Hajek (Selma Hayek).
Madona (Madonna) je kupila Fridinu sliku “Autoportret sa majmunima”, a sebe je proglasila Fridinom reinkarnacijom.
Frida je opstala zahvaljujući volji i savladavanju. Znala je da je smisao života, održavanje života samog. Bila je i ostaće legenda i ikona ženskog otpora.
Izvor fotografija: mexicanartwork.com, danitaart.blogspot.com, vi.sualize.us, newsfeed.com, passportto.iberostar.com
Tijana Banović je apsolvent srpske književnosti i jezika. U sebi skriva Petra Pana koji ne želi da odraste, koji bi samo da leti. Za svaki lonac ima odgovarajući poklopac.
