Hot topics

Feel&Taste: Ideja za malo drugačiji vikend u Sloveniji

3 najveće prednosti korišćenja kreditne kartice

Da li si znala: Simptomi nedostatka magnezijuma i zašto ne bi trebalo da ih ignorišeš

5 malih rituala za srećniji život by Iva Chu

Kako da pobediš neizvesnost i prevaziđeš strah od budućnosti?

3 styling trika koje žene sa tankom kosom moraju da znaju!

Čista lepota osvaja beauty industriju

#HairHacks: Kako da postigneš savršene #BeachWaves lokne

Moja rođendanska želja ili kako sam uspela da dobijem više vremena za sebe i svoju porodicu

TREND ALERT: #musthave patike za novu sezonu

Sklonost zavisnosti

Ovo je poražavajuća činjenica, o kojoj može da posvedoči skoro svaka porodica – svako ima u familiji nekog dedu, strica, oca, kockara ili teškog alkoholičara i gleda kako se te i slične sklonosti pojavljuju kod nekog mladog člana porodice. Nažalost, geni i nasledne osobine su od 40 do 60% odgovorni za razvoj zavisnosti – utvrđeno je temeljnim proučavanjem veze između zavisnosti i gena D2. Ovaj gen predstavlja verziju dopaminskog receptora i kod ljudi kod kojih ovi receptori ne rade kako treba, pojavljuje se sklonost supstancama koje izazivaju zavisnost (i stimulišu mozak na način koji im nedostaje).

Sposobnost “brzog” spavanja

Iako naučnici tvrde da svakome treba od sedam do osam sati neprekinutog sna, neki ljudi celog života ne spavaju više od 4 ili 5 sati i sasvim se dobro osećaju i normalno funkcionišu. I za ovu sposobnost postoji gen, zvani Tačerov (po premijerki Margaret Tačer, koja je spavala samo 4 sata tokom noći). Ljudi sa ovim genom u stanju su da se u potpunosti odmore i napune baterije za samo nekoliko sati sna, a eksperimenti su pokazali da nakon tridesetak sati nespavanja i dalje dobro funkcionišu – mogu da rešavaju zahtevne mentalne zadatke, kao da nespavanje uopšte ne utiče na njihov mozak. Iako je gen dobio ime po premijerki, ovu sposobnost brzog spavanja imali su još neki poznati naučnici, a među njima su Tesla, Edison, Njutn…

View this post on Instagram

Happy holidays 🖤💥

A post shared by Jacqueline Mikuta (@mikutas) on

Štedljivost

Neko je prosto rođena cicija, a neko je široke ruke i nije u stanju ništa da uštedi – naše veštine u ekonomisanju (i njihov nedostatak) imaju genetsku osnovu. Štedljive osobe (što ne zavisi od visine prihoda, pola i obrazovanja) takođe retko pokazuju sklonosti ka lošim navikama kao što je pušenje (možda zbog jasne slike da paljenjem cigarete sagorevaju novac koji su dali za to diskutabilno zadovoljstvo), a i manje su podložni dijbatesu. Oni ne mogu da se pohvale boljom samokontrolom i doslednošću u ponašanju, nego naslednim osobinama.

Muzikalnost

Neki aspekti talenta za muziku nalaze se isključivo u genima i ne mogu se naučiti i savladati. Geni su važniji od vežbanja, kada je u pitanju muzički talenat – mada će vam svako reći da će svaki talenat ostati neiskazan bez napornog rada i predanog vežbanja.

Izvor fotografija: instagram.com/mikutas

Brankica Milošević

Editors choice